POJAM MANIRIZMA

/in , /by

EVOLUCIJA KULTURE

/in , /by

RAZRAĐENI I OGRANIČENI KODOVI

/in , /by

NOVE AKCIJE MUZEJA

/in , /by

KIBERNETSKI EUGENIZAM KULTURA U BERMUDSKOM TROUGLU I NESTANAK ČOVEKA

/in /by

Radom „Kibernetski eugenizam: Kultura u Bermudskom trouglu i nestanak čoveka“ identifikujemo strateške teorijske pojmove i pravce analize stanja u kulturi krajem dvadesetog i početkom dvadeset-prvog veka u delu Pola Virilia, teoretičara kulture, fenomenologa, čija misao rubno zahvata područja fizike, filozofije, politike i urbanizma. Analize Pola Virilia fokusirane su na uzajamno preplitanje i preuzimanje čovekove ontologije koja se odvija u trouglu: rat – brzina – sredstva reprezentacije, kakve su mašine percepcije i logistika percepcije. Viriliov projekat nije međutim tek identifikovao uticaj unutrašnje logike i specifičnosti pojedinih tehnologija ili tehnoloških fenomena na kulturu, već je pronikao u široke implikacione dimenzije koje ove tehnologije imaju po kolektivnu percepciju prostora i vremena, pri čemu je svaka nova tehnološka naprava odredila smer disciplinovanju i kolonizaciji ljudskog subjekta, omogućavajući uspostavljanje globalitarne moći koja, podržana naukom bez savesti: biotehnološkim ekstremizmom, uzdrmava i urušava same osnove humaniteta.

MAS-MEDIJI I KRITIČKO PROMIŠLJANJE DRUŠTVENIH POJAVA

/in /by

U radu se problematizuju mogućnosti razvoja kritičkog odnosa prema mas-medijskim sadržajima, u skladu sa shvatanjem masmedija kao posrednika u prenosu već interpretiranih značenja, te semiotičkom tezom da mediji konstruišu društvenu realnost za pojedinca. Najpre su razmotreni neki mehanizmi mas-medijskog ubeđivanja, a zatim je učinjen pokušaj da se sagledaju psihički procesi, što leže u osnovi prijemčivosti konzumenata na ubeđujuće medijske poruke, a u svetlu šire primenljivih modela, koji na različite načine tumače ulogu i tačnost intuitivnih i heurističkih procesa u suđenju. Uprkos uvođenju konstrukata koji navode na utisak o psihološkom iskoraku u pravcu mistifikacije saznajnih procesa, operacionalizacije ključnih varijabli i teorijske interpretacije naglašavaju ulogu prethodnog znanja i iskustva. U završnom delu rada polemiše se o mogućnostima prevazilaženja konceptualnog nesklada različitih pristupa u proučavanju saznajnih procesa, te o značaju integracije intuitivno i analitički procesiranih informacija za kritičko sagledavanje ne samo medijskog simulakruma nego i šireg društvenog konteksta.

NAUČNE INFORMACIJE U SRBIJI – PONUDA I ISKUSTVA KOBSON-A

/in /by

Najveći deo nabavke inostranih naučno-tehničkih informacija se u Srbiji obavlja posredstvom Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON). U radu je dat pregled pretplaćenih informacionih servisa koji se nudi istraživačima u Srbiji, ali i usluga koje su u domenu bibliotekara. Posebno su opisana iskustva iz dva najčešće korišćena servisa (EleČas i Naši u WoS), kao i podaci vezani za udaljeni pristup. Poseban deo rada bavi se komunikacijom korisnik-bibliotekar u elektronskom okruženju.

ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA 2.0 – FEJSBUK KAO VIRTUELNA ZAJEDNICA

/in /by

U radu je dat pregled konteksta u kome je nastala društvena mreža “Fejsbuk”, kao i njegove opšte karakteristike iz komunikaciono–lingvističkog ugla, s naglaskom na društveni uticaj koji takve “mreže” mogu da imaju. Potom se detaljnije razmatraju nekoliki aspekti “Fejsbuka”, kao što su novosti i zid, koji služe da bi se korisnici obavestili o promenama u statusu drugih korisnika, “blogerski” aspekt “Fejsbuka” u obliku statusa i beleški, čime sam korisnik svojim “prijateljima” prenosi detalje iz svog života na manje ili više iscrpan način, ćaskanje, koje se odvija na veoma sličan način kao i ranije elektronsko ćaskanje, samo što je ograničeno na komunikaciju među ljudima koji su jedni drugima “prijatelji” na “Fejsbuku”, i čačkanje, svojevrsno flertovanje među korisnicima koje igra fatičku ulogu održavanja kontakata. U zaključku, dat je osvrt i na negativne aspekte umrežavanja i komuniciranja na “Fejsbuku”.

UPRAVLJANJE INTELEKTUALNIM KAPITALOM U KREATIVNOM SEKTORU

/in /by

Uprkos podacima o visokoj stopi rasta kreativnih industrija, preduzeća koja posluju u ovom sektoru i dalje imaju poteškoća u privlačenju investicija. To je, pre svega, zbog postojanja neadekvatne komunikacije između preduzeća i investitora. Kreativnost sama po sebi nije pitanje, jer postoji veliki broj interesantnih ideja i kreativnih pojedinaca. Problem je pretvaranje te kreativnosti u komercijalni proizvod. Budući da je kreativni sektor u procesu stvaranja vrednosti najviše oslonjen na intelektualna sredstva, ona koja su po svojoj prirodi neopipljiva, to za ovaj sektor povlači novu vrstu izazova u smislu određivanja njihove vrednosti i potencijala stvaranja profita. Za preduzeća u kreativnim industrijama ovo je od krucijalnog značaja, jer samo ukoliko nauče i razumeju kako da identifikuju, evidentiraju i transformišu svoja intelektualna sredstva u ekonomsku vrednost, moći će i na sistemski način da upravljaju procesom stvaranja vrednosti i da potencijal svojih intelektualnih sredstava da stvore buduće novčane tokove jasno prikažu potencijalnim investitorima. Predmet ovog rada je upravljanje intelektualnim kapitalom u kontekstu kreativnih industrija. Cilj rada je da se istraže putevi artikulisanja načina stvaranja vrednosti preduzeća koja posluju u kreativnom sektoru, kao i povezivanje tih načina sa konkretnim upravljačkim aktivnostima, posebno onim vezanim za stvaranje odgovarajućeg poslovnog modela.