Arhiva

Šta bi Kjerkegor (Kierkegaard) mislio o internetu? Poznata je njegova kritika štampe, ali i njegov pokušaj da vlastitim književno-filozofskim projektom probudi autentičnost u svojim sugrađanima/savremenicima. Koja od ove dve tendencije bi prevladala u njegovom stavu prema internetu? Problematizovaćemo Drajfusov (Dreyfuss) stav da bi Kjerkegor mrzeo internet, ukazujući da internet poseduje mogućnosti preuzimanja onog što Drajfus naziva „rizičnom odgovornošću i obavezama“, barem u onoj meri u kojom ih je moguće preuzeti i van interneta. Konačno, iznećemo kritiku „cyber“ preuzimanja obaveza, koja će u isto vreme predstavljati i kritiku kjerkegorovskog shvatanja autentičnosti.

U radu se govori o elektronskim izdanjima serijskih publikacija koje se javljaju kao rezultat tehnološkog napretka u oblasti informacionih tehnologija, posebno razvoja interneta. Elektronska izdanja unela su velike promene u radu biblioteka, posebno u sferi bibliotečkih usluga koje sada obuhvataju i elektronske servise. Najvažniji elektronski servis biblioteke je elektronska kolekcija koja, između ostalog, obuhvata i elektronske serijske publikacije. Objašnjava se pojam i osnovne karakteristike elektronskih serijskih publikacija, govori se o pojedinim njihovim oblicima (elektronske novine, časopisi, listovi, magazini, bilteni, oglasnici, vodiči). Govori se o relacijama između elektronske i štampane verzije. Navode se pojedinosti o uslovima pristupa/pretplate onlajn izdanjima. Detaljnije se navode obaveze biblioteke koja uključuje elektronska izdanja u svoje kolekcije. Navodi se primer KoBSON-a kao optimalno rešenje za koordiniranu nabavku skupih naučnih časopisa iz inostranstva. Razmatra se i problem (ne)korišćenja elektronskih kolekcija i predlažu neka rešenja za edukaciju korisnika. Na osnovu objavljenih rezultata istraživanja korisnika interneta u Srbiji pretpostavlja se broj potencijalnih korisnika elektronskih časopisa. Elektronska periodična izdanja predstavljaju se kroz Duboki katalog i Digitalne zbirke Narodne biblioteke Srbije.

U zaključku se navode prednosti i nedostaci elektronskih, odnosno štampanih periodičnih izdanja.

U ovom radu su razmotrene neke od značajnijih polemika u srpskoj filozofiji, koje su objavljene u stručnim časopisima i periodici između 1990. i 2010. godine. Reč je o polemikama između Milorada Belančića i Slobodana Žunjića, Nenada Dakovića i Slobodana Žunjića, i Mihaila Markovića i Aleksandra Prnjata. U prvoj navedenoj polemici, autori diskutuju o ontološkom statusu pojedinih filozofskih termina; u drugoj polemici, razmatra se značaj prevođenja i objavljivanja Koplstonove “Istorije filozofije”, dok se u trećoj polemici autori bave problemom paternalizma, uz predloženo redefinisanje određenih aspekata ovog pojma.