КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ПОЈАМ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦА

Под културом једног народа, Слободан Јовановић подразумева све гране духовног живота, науку, веру, морал, књижевност, уметност, политику, право, војску, привреду, обичаје и забаве. У раду се приказује тип полуинтелектуалца, онако како је описан у Јовановићевим радовима. Указује се на сродност са појмовима из теорије скоројевића Богдана Поповића. Еволуција типа полуинтелектуалца довршава се његовим заузимањем места интелектуалца. У раду се разматра да ли појам полуинтелектуалца, како је одређен код Слободана Јовановића, може да се примени и на данашње време.

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ПОЗИТИВИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

Слобода, наука и нација су основни појмови мишљења и делања Владимира Јовановића. Снажно је инклинирао континенталном либерализму, али га је кориговао Миловим либерализмом и искуством британског парламентаризма, избегавши тако радикализам владајућег француског узора, који је следила социјалистички оријентисана, доминантна већина српских интелектуалаца у Србији, друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века. Слободан Јовановић указује на филозофски темељ мишљења Владимира Јовановића, као и на противречности у његовој теорији. Либерализам, позитивизам и патриотизам нису били само појмови из теорије, већ и идеолошка основа за активни политички рад Владимира Јовановића.

МЕДИЈСКА КУЛТУРА ЂУРЧАНА

Истраживање медијске културе чланова руралне микрозаједнице Ђурчића на Папуку у Славонији 1945–1991. указује на интеграцију становника у односу на глобалне токове у југословенској социјалистичкој држави, а тиме и у Маклуаново (Marshall McLuhan) глобално село, и то с обзиром на њихове економске могућности. Рецепција штампе, филма, радија и телевизије одвија се на колективном нивоу, обрасцу карактеристичном за „фолклорно” уопште, што омогућује да у окриљу породичне и сеоске заједнице дође до стварања хабитуса медијске културе. Прихватањем нових медија, према старим обрасцима и с одређеним генерацијским одступањима, потврђује Хобсбаумову (Eric Hobsbawm) тезу да сеоске традиционалне, патријархалне, заједнице нису затворене и фосилизоване, и да је њихов опстанак могућ управо захваљујући промјенама које се одвијају, јер нови медији и у овој микросредини имају интегративну функцију.