Архива

Шта би Кјеркегор (Kierkegaard) мислио о интернету? Позната је његова критика штампе, али и његов покушај да властитим књижевно-филозофским пројектом пробуди аутентичност у својим суграђанима/савременицима. Која од ове две тенденције би превладала у његовом ставу према интернету? Проблематизоваћемо Драјфусов (Dreyfuss) став да би Кјеркегор мрзео интернет, указујући да интернет поседује могућности преузимања оног што Драјфус назива „ризичном одговорношћу и обавезама“, барем у оној мери у којом их је могуће преузети и ван интернета. Коначно, изнећемо критику „cyber“ преузимања обавеза, која ће у исто време представљати и критику кјеркегоровског схватања аутентичности.

У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.

У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.

У овом раду су размотрене неке од значајнијих полемика у српској филозофији, које су објављене у стручним часописима и периодици између 1990. и 2010. године. Реч је о полемикама између Милорада Беланчића и Слободана Жуњића, Ненада Даковића и Слободана Жуњића, и Михаила Марковића и Александра Прњата. У првој наведеној полемици, аутори дискутују о онтолошком статусу појединих филозофских термина; у другој полемици, разматра се значај превођења и објављивања Коплстонове “Историје филозофије”, док се у трећој полемици аутори баве проблемом патернализма, уз предложено редефинисање одређених аспеката овог појма.