Архива

Светска економска криза и глобалне технолошке и медијске промене изазвале су тектонске поремећаје превасходно у штампаним медијима. Већ неко време, поставља се чак и питање њиховог физичког опстанка. На удару су највише недељници, поготово њуз магазини, чију доскорашњу улогу увелико преузима дневна штампа. И поред сагласности око социјално-економских и технолошких изазова, којима српска штампа неминовно мора да одговори, остаје отворено питање: шта са недељницима и куда даље? Недостатак кредибилног и истраживачког новинарства – није упитан. Интерпретативност, такође. Овај текст покушава да одговоре нађе у све присутнијим новинарским документарним формама, као наставку позитивне журналистичке интерпретативне еволуције, кроз доказивање неопходности већег присуства “документаристике” као посебног сегмента истраживачког новинарства. Поред теоријских разматрања и у оквиру њих дефинисања најприсутнијих жанрова, овај рад, кроз студију случаја три најтиражнија њуз магазина: Време, НИН и Печат, показује резултате истраживања и даје путоказе за повратак кредибилитета и квалитета референтне информативно-политичке недељне српске штампе.

Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.