Архива
ПАМЋЕЊЕ СРБИЈЕ У ПАМЋЕЊУ ЕВРОПЕ И ПАМЋЕЊУ СВЕТА
/in Електронске библиотеке /by Kcs21blAAНационална стратегија о дигитализацији и очувању културног наслеђа у Србији још увек није израђена нити званично усвојена у Министарству културе, али Народна библиотека Србија (НБС) развија Дигиталну библиотеку Србије (ДБС) од 2003. године. НБС данас има више од 100 дигиталних колекција грађе која припада културном наслеђу и око два милиона дигиталних јединица. Од 2005. године, када је НБС постала пуноправни партнер пројекта Европска библиотека (The European Library – TEL), све њене дигиталне колекције налазе се на TEL порталу. Од 2008. године, када је покренут портал Europeana, све дигиталне колекције НБС укључене су на овај портал. Најзначајније дигиталне колекције НБС такође су део Светске дигиталне библиотеке (World Digital Library – WDL), пројекта који су покренули Унеско и Конгресна библиотека. Иако још не постоји званична национална стратегија дигитализације културног наслеђа, памћење Србије је већ постало део памћења Европе и памћења света.
СХВАТАЊА МИТА КАО ТВОРЕВИНЕ „ПРИМИТИВНОГ МЕНТАЛИТЕТА“
/in Антрополошка разматрања, Културна антропологија /by Kcs21blAAGLOCAL MULTIMEDIA ART
/in Филозофија медија /by Kcs21blAASinkronizacija „glokalizacije“ i „multimedijske umjetnosti“ isključuje negativne efekte globalizacije na jednoj strani i lokalnog nacionalizma na drugoj, kao i predominaciju tehnologije masovnih medija na ljudsku vrstu. Izvorni „glokalni“ pristup egzistencijalno smjera udruživanju umjetničkih i znanstvenih iskustava. Masovni mediji (fotografija, film, strip, plakat, video umjetnost, televizija i internet omogućavaju umjetničku maturaciju i individualizaciju, kao i socijalizaciju kroz digitalizirane, dakle oštre i prodorne povratne informacije. Ukratko: Multimedijska umjetnost nije samo logički skup dokumenata ili multimedija s tehnološkog stajališta, nego sinergijska intenzifikacija ili orkestracija umjetničkog djela. Multimedijska umjetnost također intenzivira egzistencijalna uporišta kroz “Einfühlung” (uosjećanje, empatiju) i novo otkrivačko viđenje, tako da postajemo svjesniji osobne slobode i individualnosti.
СВЕТЛОСТ АЛЕКСАНДРИЈСКИХ СВЕТИОНИКА – ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ, ДОЖИВОТНО УЧЕЊЕ И БИБЛИОТЕКЕ
/in Електронске библиотеке /by Kcs21blAAИнформациона писменост представља важан услов успешног коришћења електронске библиотеке којој корисници приступају путем интернета. Примена информационих и комуникационих технологија данас се све више шири и постаје део свакодневног живота људи у развијеним државама света. Александријска изјава о информационој писмености и доживотном учењу наводи да су „информациона писменост и доживотно учење светионици информационог друштва који осветљавају путеве развоја, напретка и слободе.“ Доживотно учење јесте вредност коју су најразвијеније земље света и међународне институције поставиле као универзалну и која представља значајну мисију сваке савремене библиотеке. IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions – Међународна федерација библиотечких удружења и установа) схвата информациону писменост као „основно људско право у дигиталном свету које промовише друштвено укључивање свих држава“. У раду су наведене неке дефиниције информационе писмености, дат је осврт на Александријски манифест, као и на стратешки документ Србије у овом важном домену.
PROBLEMATIČNOST KULTURNE POLITIKE KOT POLITIKE
/in Културна политика /by Kcs21blAARazmerje med politiko in kulturo je v večstrankarski predstavniški demokraciji v samem temelju problematično. Na eni strani se nahaja kulturna sfera, ki poudarja, da mora biti kultura samostojna/avtonomna, pa čeprav je po sili razmer gmotno odvisna od oblasti. Po drugi strani kulturne politike kot javne politike ni mogoče enostavno izvzeti iz političnega sistema in jo prepustiti avtonomiji kulturnega podsistema. Vladajoča politika, ki je dobila oblast na volitvah, ima demokratični mandat, da ureja javne zadeve – tudi na področju kulture. Zaradi visoke specializacije družbenih podsistemov, ki so postali operativno zaprti organizmi, vodi načelno zavračanje politike dodatno v t.i. demokratični primanjklaj in načenja same temelje posredniške demokracije. Pozitivna alternativa politiki distance do kulture (arm’s length) je politika interakcije (arm in arm) med političnimi organi, civilno družbo in lastniki kapitala s pomočjo novih prijemov, temelječih na vključenosti v politične procese (participaciji) in javnem, širokem razpravljanju o kulturnih kot javnih zadevah (deliberaciji). Za re-afirmacijo javne vrednosti kulture je zato potrebna njena re-politizacija.
ОВО ЋЕ УБИТИ ОНО
/in Књига, Теме /by Kcs21blAAКонтакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
