ЂУБРЕТАРИ И/ИЛИ УМЕТНИЦИ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКУЛТУРНО ВЕЛИЧАТИ ОТПАТКЕ

/in /by

У овом раду ауторке покушавају да истраже савремени однос уметника према отпацима индустријске производње и његову спрегу са друштвом. Такође, у раду се испитује физичко, као и ментално, загађење човека савременог друштва, и улога уметника као сведока и визионара. Одбачени предмети, искоришћени и напуштени, попут уморних стараца, постали су нови предмети обожавања и опсесије једног круга уметника. Поставља се питање како је дошло до тога да ђубре и отпад, односно бројни одбачени и истрошени производи индустријске производње и масовне културе постану легитимно поштовани.

МЕТАСЛИКЕ КАО ОБЛИК КРЕИРАЊА КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ

/in /by

Мичелова дефиниција метаслике се јавља као појам који обухвата спој телевизије, књижевности, ликовне и музичке уметности и слично, али и све видове оглашавања (политичког и економског). Пројектоване слике у потпуности имитирају процес менталних представа у људској свести, а њихово преклапање доводи до замагљивања границе између стварног и нестварног. Овај феномен има за циљ да помути лично расуђивање и доведе до прихватања оног које му је наметнуто. Савремени медији преузимају едукативну улогу традиционалних заједница, и формирају нови облик метаслика, сачињених из низа елемената различитих култура и уметничких праваца, покрета и псеудо-догађаја. Када се оствари сусрет са бићима и новим видовима стварности, које човек никада раније у историји свог постојања није могао да оствари, осим у машти или екстатичним визијама, идеје које му се намећу путем екрана доводе до когнитивних шаблона предрасуда. Међутим, метаслике су слике које садрже специфичну дубину и слојевитост и привлаче и захтевају пажњу. То су слике покретачке и стваралачке снаге о којима ће у раду бити више речи.

КУЛТУРНЕ И КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ У ЕВРОПИ

/in /by

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

НАГОНИ И КУЛТУРА

/in , /by

ЧИТАЈУЋИ ДЕРИДИНУ „СИЛУ ЗАКОНА: МИСТИЧНИ ТЕМЕЉ АУТОРИТЕТА“

/in , /by

ГЛОБАЛНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И МЕДИЈСКИ ТИМОС

/in /by

Образовање данас представља један од највећих светских проблема. Због тога што циљеви самог друштва јесу често у конфликту, могуће је уочити различите исходе образовног процеса. Образовање данас има за задатак обезбедити свеобухватан поглед на друштво и његове циљеве, у времену када медији постају све доминантији фактор социјализације. Да би образовање било ефектно и примерено тренутку, оно мора стати у одбрану идеје опште културе. Све противречности савременог друштва у образовању се сажимају, преклапају и преламају, док значај медија у стварању социјалног идентитета постаје неумољиво превалентан. Образовање и даље јесте генератор промена, но оно не може обезбедити прогресивне промене само својим постојањем, нарочито уколико жестину коју медији имају не прилагоди сопственим прерогативима, и стави медије у функцију реализације васпитно-образовних императива. У постмодерном добу умреженог друштва и добу научно-технолошке револуције, која представља основу за глобалну економију, образовање и знање као такво постају кључни фактор који обезбеђује друштвену покретљивост и развој глобалног друштва.