Arhiva

U našem tekstu, bavimo se problemom upotrebe i zloupotrebe umetnosti u društvu spektakla. Ako prihvatimo činjenicu da živimo u svetu simulacije, okruženi “terorom” medijskih predstava, u kojem su društveni odnosi određeni tim predstavama, neminovno se postavlja pitanje umetnosti i njenog mesta u društvu. S jedne strane, sistem koji vlada koristi umetničku kreativnost umetnika tehničara, koji preko montaže, propagande i različitih oblika dizajna (industrijski, grafički, veb i sl) promovišu dominantne vrednosti i učvršćuju hegemoniju, dok s druge strane, umetnost, kako je mi vidimo, treba da bude postavljena nasuprot dokse i da kroz kritiku, ironiju, subverziju i paradoks bude polje za slobodnu ekpresiju građana i društva.

Rad analizira uticaj novog tehnološkog i medijskog okruženja na knjigu, viđenu u najširem smislu: kao štampani tekst i ekranska struktura, kao deo književnog kanona i učilo. Kultura stranice i kultura ekrana traže različite sposobnosti i zahtevaju različite tehnike pristupa tekstu. Štampano štivo traži od čitaoca usredsređenje i nudi mu monovalentnu informaciju, dok elektronsko štivo zahteva raslojavanje čitaočeve pažnje i nudi polivalentnu informaciju, ali ne garantuje pouzdanost. Odnos stranične i ekranske kulture definiše neusaglašen odnos prema novim informatičkim tehnologijama: podela Suzan Grinfild, u knjizi Ljudi sutrašnjice, koja odnos prema digitalnoj sferi klasifikuje kao veboforiju, vebofiliju i vebofobiju i dalje je na snazi u eri razvoja društvenih mreža poput Fejsbuka i Tvitera. Dok strah od tehnologije izvire iz duboko ukorenjenog straha da bi privid mogao da zameni istinu, veboforija previđa da i sam internet menja svoju medijsku prirodu.