LAŽNE SLIKE

/in , /by

KREATIVNI RADNICI – ZVEZDE MEDIJSKE KULTURE

/in /by

Kreativne industrije se, zahvaljujući svom ekonomskom potencijalu, smatraju najperspektivnijim vidom preduzetništva danas, ali i u budućnosti. Na razvoj kreativnih industrija u velikoj meri utiče položaj kreativnih radnika koji u ovom trenutku, čini se, sve više određuje medijska kultura, orijentisana ka stvaranju zvezda. Kreativne ličnosti nikada nisu bile poznatije nego danas. Čak i oni umetnici koji ne poseduju vrhunski talenat dobijaju priliku da se pojave u medijima i predstave svoje stvaralaštvo. Izloženost kreativnih radnika medijskoj pažnji može da ima pozitivne efekte, koji se u prvom redu odnose na mogućnost upoznavanja masovnog auditorijuma sa njihovim radom. 

GRANICE KULTURNE ANTROPOLOGIJE

/in , /by

URBANA ANTROPOLOGIJA

/in , /by

KOLIKO KORISTIMO DIGITALNE BIBLIOTEKE

/in , /by

Ovaj rad nastoji da ukaže na bogatstvo elektronskih servisa koje nude savremene biblioteke, kao i na potrebu da se u kreiranju „digitalne ponude“ biblioteka rukovodimo merilima efikasnosti i efektivnosti. Korišćenje, posmatrano kao kriterijum za evaluaciju, podrazumeva načine i statistiku korišćenja, ali i analizu ponašanja korisnika: ko, u kojim situacijama, šta i zbog čega koristi. U Srbiji, u okruženju koje ni približno nije iskoristilo sve mogućnosti koje pruža internet u pogledu e-uprave, e-trgovine i e-obrazovanja, biblioteke su pokrenule značajne projekte digitalizacije i iskoračile ispred potreba društva koje u celini nije spremno/ obrazovano/osposobljeno/da koristi digitalne resurse. Izlaz iz ovakve situacije mora se tražiti u jačanju informacionog društva, od njegovih tehničko-tehnoloških pretpostavki, preko pravno-regulatornih, do onih koje se tiču informacione pismenosti građana, odnosno njihove svesti o tome kako je ljudsko znanje organizovano, kako se pronalaze prave informacije i kako se one efikasno koriste da poboljšaju kvalitet života građana.

JEDNA GODIŠNJICA

/in , /by

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

/in /by

Hip-hop je neodvojiv od moralnih promišljanja vezanih uz često pogubna stanja mladih koji žive u ekonomski razorenim zajednicama u Americi i širom sveta, mladih često prinuđenih da pribegavaju kriminalu i drugim moralno sumnjivim delima radi preživljavanja i održanja. U kulturi koju globalno ovekovečuju medijski proizvodi što zarađuju trgujući slikama, etika tih medijskih proizvoda mora se posmatrati kao mera saučesništva u često opasnim performansima hip-hop ponude. Ovo istraživanje je pokušaj da se razumeju politike, estetika i posledice performativnih aspekata hip-hopa. Kao umetnička forma, hip-hop je performans koji stvara društveno nabijene implikacije. No, šta je stvarno u kompleksnoj izvođačkoj umetnosti kakva je hip-hop? U hip-hopu retko postoji granica između života i umetnosti zbog toga što je hip-hop način života, koliko i forma umetnosti; stoga se postavlja pitanje: koliko je hip-hop umetnost izvođenja i proizvođenja društvenih i etičkih kodeksa, a koliko odraz nekih ranijih zakona? Kao najuticajniji i najprodavaniji hip-hop umetnik svih vremena, Tupak Šakur je važan primer performativne strane hip-hopa, naročito u njegovoj prvoj glavnoj ulozi, u filmu Ernsta Dikersona “Faca” (Juice, 1992). Hip-hop i mediji koji ga emituju stvorili su izuzetno opasnu izvođačku umetnost, a “faca” ili poštovanje često se moraju platiti životom. Prostor za ovu opasnu izvođačku umetnost stvoren je moralnim padom. Da bi se izvukao iz sumnjive situacije, hip-hop mora da se odupre nekontrolisanoj komercijalizaciji, istovremeno stvarajući prostor za uzdizanje ugnjetenih. On mora da obnovi i slavi svoj smisao za etičku svrhu. 

PROFANO – KULTURA U MODERNOM SVETU

/in , /by

SUŠTINA SOCIOLOŠKIH DIHOTOMIJA

/in , /by