Arhiva

U radu su predstavljeni zavičajni fondovi opštinskih biblioteka s aspekta digitilazacije bibliotečke građe. Automatizovana obrada i uvođenje mašinski čitljivih formata napravili su revoluciju poput Gutenbergove ili industrijske. Biblioteke su bile prinuđene da se brzo i agilno uključe u nove oblike komunikacije – korišćenje elektronske pošte, postavljanje veb sajtova i blogova, internet oglašavanje. Ubrzo je usledila reakcija od strane korisnika razasutih po svetu i videlo se da su prednosti nesporne. Sledeći problem koji je trebalo prevazići je kako učiniti informaciju dostupnom svima i pod jednakim uslovima, i tada je načinjen korak koji zovemo digitalizacijom i predstavljanjem bibliotečke, arhivske, muzejske građe i tako dalje. Prema Simoni Resman, biblioteke budućnosti su hibridne, one spajaju ono što zovemo bibliotekom u klasičnom smislu, sa policama na knjigama, i novom, virtuelnom bibliotekom. Posvećena je i pažnja preduslovima, prednostima i značaju digitalizacije.

Koncentracija ekonomske aktivnosti u prostoru, naročito u gradovima, posebno je izražena tokom procesa globalizacije. Iako su postojala očekivanja da će proces liberalizacije i snižavanje troškova trgovine doprineti većoj disperziji proizvodnje i ljudi, u praksi se dogodilo suprotno. Broj velikih, milionskih, urbanih centara je u porastu, kao i broj stanovnika u njima. Jedan od mogućih razloga zbog kojeg se proizvodnja, bogatstvo i ljudi koncentrišu u gradovima jeste evolucija poslovne filozofije koja se dešavala paralelno sa procesom globalizacije. Ekonomija znanja i ideja zamenila je tradicionalne koncepte. Stvorena je tzv. kreativna era u kojoj danas živimo. Gradovi postaju kreativni centri i mesta u kojima se generiše ekonomski rast, a ponajviše zahvaljujući velikom broju kreativnih ljudi (pripadnicima kreativne klase) koji su odabrali da žive i rade u modernim urbanim sredinama. Kreativni gradovi jesu oni koji uspevaju da privuku i zadrže talente. Ključni faktor u pomenutom procesu jeste (ne)postojanje tolerancije.

Publika je osnovni razlog postojanja spektakla i umetničkih događaja. Ona je njihov sastavni deo. Jedan od najvećih problema sa kojima se marketinški stručnjaci susreću je nedostatak velikog interesovanja za kulturne proizvode i događaje. Pored toga, činjenica je i da se jedna kulturna potreba uvek može zameniti nekom drugom. U teoriji, ako se problemu pristupi na odgovarajući način, od povremenog konzumenta može se napraviti stalni posetilac. Na žalost, to je mnogo lakše reći nego učiniti.