UKIDANJE KULTURNOG IDENTITETA SELA

/in /by

FENOMEN QUOTES KAO SIMPTOM ODSUSTVA (KRITIČKE) REFLEKSIJE NA DRUŠTVENOJ MREŽI FEJSBUK

/in /by

Tekst kritički preispituje aktuelna poimanja pojedinih kulturnih fenomena (quotes), u svetlu razmatranja kompleksa globalnog komunikacijskog i medijskog napretka, zasnovanog na ubrzanom razvoju novih tehnologija i procesa „društvenog“ umrežavanja, a posredstvom korišćenja Interneta i tzv. socijalnih mreža, kao što je Fejsbuk. U fokusu istraživanja je istaknuta pojava prekomernog citiranja, koja je gotovo preplavila društvene mreže, opštim supstituisanjem pitanja smisla, ritualizovanim oblicima komuniciranja u virtuelnom prostoru, te prizivanja sećanja na nekadašnje pojavne oblike kulture, bilo u funkciji simuliranja tradicionalnih obrazaca kulturnog ponašanja ili pak pokušaja prisvajanja/introjektovanja citiranih iskustava u svrhu vlastite identitetske dekonstrukcije.

FILOZOFIJA MEDIJA VS. MISLITI MEDIJE

/in /by

Tekst govori o neophodnosti utemeljenja filozofije medija u današnjem vremenu, u sadejstvu ili nasuprot mnogobrojnim savremenim teorijama medija koje zastupaju različite ideje, koncepcije i interpretativne orijentacije, vezane za nereflektovanu medijsku ontologiju. Ova nereflektovana ontologija je, zapravo, vladajuća ideologija našeg vremena, koju filozofija medija treba da dovede u pitanje. Problem utemeljenja filozofije medija posebno je aktuelan s obzirom na situaciju intenzivnog vođenja medijskih ratova, kako bi se oni prevenirali, razumeli, kritički analizirali i praktično razrešili u ovom polju medijskih istraživanja.

UMETNIČKA PROIZVODNJA I KULTURNE POLITIKE

/in , /by

JAVNI DISKURS I SAVREMENO NOVINARSTVO

/in , /by

Novinar-manirista i nema sopstvenih namera. Odriče se čina stvaralaštva u novinarstvu. Stvaralaštvo zamenjuje fraziranjem. Kloni se svoje mašte. Ponavljanje shema, klišea, šablona jeste intelektualna ravan po kojoj se najčešće kreće. Jezikom se samo ublažavaju stvarne napetosti i lakira stvarnost, u crno ili belo, svejedno. Njegovo nezadovoljstvo postaje groteskno parcijalno kretanje prema lažnim ukrasima. Umesto da se naoruža mudrošću i strpljenjem, novinar se survava u klišetizirane meandre jezika i sa patetičnom upornošću ne suočava se sa pravim problemima. Novinar kao da ne vidi dobro, pa i jezik prilagođava upornom slepilu uvećavajući eufemistička čvorišta svoga jezika. On, najčešće, samo aludira na stvari, ali ih ne čini vidljivim. On traga, ali ređe nalazi. Sumnja, ali ne otkriva do kraja. Deluje po principu istovetnosti, menjajući malo prostor oko sebe. Princip sličnost je njegov trajni poetički moto. Novinar-manirista svuda vidi sličnosti i znake istovetnosti. Za njega sve pojave liče pomalo jedna na drugu. Teško uviđa zapretane veze među stvarima.

RETORIKA I EKRAN

/in /by

U radu su problematizovani novi aspekti retorike i ekranske kulture. Reč je o čestoj i posebnoj trgovini rečima. Duhovnost i istinska duhovitost postaju sve udaljeniji od ekrana. Postepeno nastaje naročiti retorički narcizam. Gledaoci su zbunjeni erističkim lukavstvima i retoričkim manirizmom. Ipak, stvaraju se i novi oblici neposrednosti kojim se uslovljava pojava hibridnih žanrova.

KINEMATOGRAFIJA U SRBIJI

/in , /by

POZORIŠTE U TOGOU

/in , /by