PLUTAJUĆI GLAMUR – REPREZENTACIJA, PERFORMATIVNOST I IDENTITET U ZVONU MOBILNOG TELEFONA

/in /by

U ovom članku posmatramo muzičke melodije zvona mobilnih telefona kao virtuelne, komunikativne i kulturne predstave sopstva. Raznolika i dinamična publika tumači znake koji se prenose neočekivanim oglašavanjem zvona na telefonu, čime se uspostavljaju višeslojne pozornice kulturnih značenja. Naš je argument da muzičke melodije zvona deluju kao neka vrsta muzičke madlene, u smislu koji je ovim kolačićima dao Marsel Prust: to su nenadani pokretači našeg sećanja, koji mimo naše volje razvijaju zamršene mreže individualnog i kolektivnog pamćenja. Zbog toga su zvona na mobilnom telefonu savršeno pogodna za predstavljanje sebe i prikazivanje (sup)kulturnih identiteta u javnoj sferi.

FILOZOFIJA I JEZIKOSLOVLJE U DELU SAVE MRKALJA

/in /by

Namera ovog rada je da se kritički preispitaju filozofske osnove shvatanja jezika Save Mrkalja. Posebna pažnja će se posvetiti analizi njegovih promišljanja o „poreklu“ jezika, te definicijama jezika i jezičkog znaka. Na ovaj način autorka će nastojati da odredi koji je filozofski uticaj najdominantniji u Mrkaljevom „jezikoslovlju“.

LICE SPEKTAKLA

/in /by

Uzimajući za osnovno polazište oštećenu fotografiju Lice (2001), slovenačkog autora Damjana Kocjančiča (1970) u paralelnoj analizi sa Dišanovim (1887) Portretom zamjene (1942), ova teorijska studija je kroz interdisciplinaran pristup pokušala da osvjetli kontinuitet koji stvaralačka ideja ostvaruje kroz proticanje u vremenu, ali i različite učinke, uslovljene identitetom recipijenata i kulturnim obrascima u kojima je situirana. 

Strategija prerušavanja kao kontaktna tačka dvaju autora problematizuje pitanja samog origanala umjetničkog dijela, odnosno fotografije, zatim rodne varijabilnosti i konačno ulogu prerušenog subjekta u javnom prostoru. Bjelina koja je nastala destruktivnom, ikonoklastičkom akcijom na Kocjančičevom portretu anticipirala je pitanje koautorstva, prostora u kontekstu heteropatije i tendencije savremenog društva da kroz mašinsku intervenciju na licu i spektakularne činove, odgodi svoju prolaznost. Mogućnošću da falsifikuje pojedince, narode i istoriju, fotografija nam kroz fantazmatična prerušavanja i identitete drugih, otvara prostor za igru bez odgovornosti. U tom procesu, javno lice spektakla, kao instrument advertajzinga, konvertuje svoju vrijednost u ekonomski, kulturni i društveni kapital, podešavajući ljude za elitne društvene klase, dajući im snagu superiornih i dominantnih lica. 

Mašinizovani pogled novog svjetskog poretka u onom Viriliovom smislu, zapravo je pogled medija što oblikuje naše identitete, čineći nas fotografijom sudbine u kojoj smo objektivizirani tehnologijom i njenim desturuktivnim činovima kao krajnjom tačkom komformističke egzistencije, kada u ime kulture, prevlast nad porijeklom, brutalno, bez milosti, preuzima mašina. 

PERCEPTION AND PERCEPTABILITY – ISSUES OF GAZE AND EMASCULATION IN HIGH FIDELITY

/in /by

U radu se razmatraju mehanizmi pogleda u romanu i u filmu “High Fidelity”. To podrazumeva identifikaciju lika s pozicijom posmatrač/subjekt, što je tipično muška pozicija, ili prizor/objekt, što je tipično ženska pozicija. Ovako definisane rodne kategorije nisu univerzalne ili prirodne kategorije, već društveno određene kategorije povezane s određenim osobinama (muški – dominantan, agresivan; ženski – pasivan, povučen). U članku se analiziraju i implikacije takve identifikacije, moguće posledice nemogućnosti da se zauzme željeni položaj, te mogući načini kompenzacije.

IUGO, ERGO SUM REKONCEPTUALIZACIJA ANTROPOLOŠKOG KONTINUUMA

/in , /by

Personalni kompjuteri, mobilni telefoni, ajpod, ajfon, ajbuk, internet, skajp, onlajn kupovina i učenje – samo su neki od neminovnih elemenata savremenog života. Ipak, tehnološke promene koje su izmenile svet nekako su ostavile obrazovni sistem nepromenjenim, čime je stvoren ogroman jaz između procesa učenja i poučavanja u školama i načina sticanja znanja u svakodnevnom životu. Bez obzira na globalnu tehnološku i informacionu infrastrukturu, informatičko društvo neće se transformisati u društvo znanja dok svaki pojedinac ne bude osposobljen da odabere, organizuje, prenese i koristi informacije na kreativan i društveno odgovoran način. U okviru filozofije obrazovanja analiziramo ideje Alana Badjua i Žaka Ransijera.