Arhiva

Osnovni problemski okvir predloženog rada određen je uočavanjem krupnih promena u odnosu između usmenosti i pismenosti u savremenom informatičkom društvu i ogromnog transformacionog upliva koji te promene imaju u globalizujućim društvenim pokretima. Relaciju usmenost/pismenost tretiramo kao aktuelno i živo pitanje današnjeg sveta, moderne nauke i savremenog mišljenja. Usmenost i pismenost shvatamo u širem smislu kao kompleksne pojave, književno-jezičke i kulturne, naročito u savremenom dobu u kojem jezik, komunikacija i informacija dobijaju presudni značaj u društvenoj dinamici. Važno je istaći da se ne uspostavlja oštra granica među usmenim i pisanim tekstovima, već se oni razlikuju samo po stepenu svoje usmenosti/literarnosti. Naime, ako je ova tema nekada bila predmet proučavanja pre svega književnosti, lingvistike i folkloristike, ona danas postaje glavno područje interesovanja i antropologije, kulturologije, filozofije, sociologije, teorije medija, psihologije, ekonomije i politikologije, te se može označiti i prepoznati kao paradigmatski okvir savremenog humanističkog mišljenja, kao deo “linguistic turna“ izvedenog u humanističkim i društvenim naukama od šezdesetih godina XX veka. Opozicija usmenog i pismenog interferira s nizom drugih pojmovnih opozicija: anonimno/kolektivno – individualno; tradicionalno – moderno; ruralno – urbano; masovno – elitno; popularno/pučko – učeno; narodno – umetničko/veštačko; zvukovno – vizuelno. S druge strane, i sâm odnos prema jeziku se menja. Tako, npr., intertekst u elektronskoj komunikaciji funkcioniše kao nov oblik usmenosti. Granice između usmenosti i pismenosti se sve više brišu.