РУДНИК МИТОВА

/in , /by

УРБАНИЗАЦИЈА И НЕКА ПИТАЊА ГРАДСКЕ КУЛТУРЕ

/in , /by

О ГОСТОПРИМСТВУ И ИНОВАТИВНОСТИ

/in /by

Улога јавног гостопримства, некад и сад, показује се као важна у конституисању стабилности и промене у културама. Гостопримство у сфери јавног (не)културу једне заједнице званично представља другој, истакнутог представника другом, посредује у културним трансмисијама и утиче на иновативност културних система. Писање теоријског чланка о деловима структуре, одликама и међусобним односима гостопримства и иновативности засновано је на претпоставци о њиховим квалитативним везама. Јавно гостопримство (места симболичког успостављања комплементарности две стварности – нас и њих) и процеси иновативности (континуирана акумулација промена) портретисани су освртима на митско у културама, изводима из историје, историје идеја о страном и гостопримству, резултата скорашњих истраживања иновативности и гостопримства и ангажованих критичких ставова аутора. Закључак је да разлике у овладавању друштвеним и физичким непознаницама, испољене кроз структуру и форме јавног гостопримства, успостављају квалитативне разлике у културним трансмисијама и потенцијалима иновативности неке културне заједнице.

ПРАГМАТИЧНИ ИНФОРМАЦИЈСКИ НЕОПЛАТОНИЗАМ (ПИН) КÔД ЕТИЧКЕ АКЦИЈЕ

/in /by

Текст поставља и анализира две тезе. Прва се односи на тврдњу да је у друштвеним наукама и у формалном, тј. институционалном смислу неопходно класификовати медије као образовне системе. Друга је да се етичност медијских садржаја дугорочно и одрживо унапређује једино континуираном етичком акцијом усмереном на ону врсту образовних програма за децу и омладину који учење врлинама и о врлинама третирају као облик писмености. Стратешко образовно-информацијско полазиште етичке акције назвали смо прагматичним информацијским неоплатонизмом (ПИН). Закључено је да интердисциплинарност и симултана инструментализација школских и медијских образовних система са циљем да развијају врлине, ствара садржински, а сукцесивно и формални предуслов за успостављање циклуса сумарних аксиолошких процеса који ће довести до структуралних промена у природи медија и друштва.