WRITING MY NAME: GRAFITI POKRET U BEOGRADU 1984 – 2003 I PRIČA O GRAFITI DŽEMOVIMA 2006 – 2013

/in /by

Autor se fokusirao na početke i istoriju grafiti pokreta u
Beogradu. Zbog nedostatka literature, bilo je neophodno snimiti intervjue
sa nekolicinom aktivnih crtača da bi se ova istorija uopšte i napisala,
izlistali glavni učesnici na sceni, razumele tehnike, stilovi i značenje,
predstavile lokacije i generalno razvoj same scene. Novobeogradski Blok 45
se tradicionalno uzima kao početna tačka grafiti pokreta i jedna od prvih
gradskih „meka”; uzimaju se u obzir i druge lokacije koje su aktivirane širenjem
grafiti kulture po gradu, formiranje mnogih ekipa/kruova (crews), saradnja
između samih grafitera. Nakon početnih koraka i malobrojnih primera
tokom sredine osamdesetih, grafiti pokret dobija vetar u leđa od sredine
devedesetih kada je formirana stabilnija i kontinuirana scena. Kratkotrajna
pauza u radu mnogih dotadašnjih grafitera nastala je 2003, a dotad je scena
sazrela, proizvela nekoliko generacija grafitera i dobila značajnu medijsku
pažnju. Tome su takođe doprineli organizacija nekoliko grafiti džemova od
1999. i postepeno uključivanje grafita u zvanični umetnički svet. U drugom
delu članka autor piše o grafiti džemovima (graffiti jams), festivalskim
okupljanjima od velike važnosti za razvoj, zrelost i vidljivost grafiti
scene, kao i prilikama za umrežavanje grafitera i novu produkciju. Džemovi
imaju potencijal da inspirišu mlade i nove grafitere i daju im mogućnost
da vide i upoznaju starije, aktivne i relevantne grafitere na sceni na jednom
mestu. Autor je učestvovao u organizaciji brojnih festivala između 2006. i
2013. godine, uključujući Sabotaz Jam, džemove na festivalu BELEF i Susret
stilova (Meeting of Styles). Predstavljen je kratak pregled džemova, njihova
organizaciona pozadina i značaj za beogradski (i srpski) grafiti pokret.

ISTORIJSKA RASPRAVA O POJAVI I RAZVOJU GRAFITA U BEOGRADU OD 1996. DO 2005. GODINE

/in /by

U ovom tekstu, koji je skraćena verzija master rada odbranjenog na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 2005, fokusirali smo se na kulturu grafita. Ova kultura pojavila se u Beogradu sredinom devedesetih godina prošlog veka i otada se razvijala kroz uspone i padove. U radu je predstavljen najznačajniji formativni period lokalnog grafiti pokreta. Podaci su prikupljani iz intervjua sa lokalnim crtačima i kroz uključivanje u beogradsku grafiti scenu. Tako je istraživanje, započeto iz pozicije istorije umetnosti i analize vizuelnih odlika grafiti kulture, postalo etnološko istraživanje savremenog grada i supkulturnog umetničkog pokreta. Rezultati su pokazali da na beogradskoj grafiti sceni postoje značajne razlike u odnosu na scene drugih velikih gradova. Ove razlike posledica su socijalnog, političkog i ekonomskog konteksta u Srbiji krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.

Uvod

/in /by

POVRATAK SRPSKOM BOGOSLOVLJU

/in /by

POVRATAK SRPSKOM BOGOSLOVLJU
DARKO RISTOV ĐOGO, ZAVJET I PORICANJE: SRPSKO BOGOSLOVLJE ILI MEGALOPOLIS, BEOGRAD: CATENA MUNDI, 2023.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: NOVI HORIZONTI

/in , /by

Digitalne tehnologije zauzimaju sve veći prostor u okruženju u kome čovek funkcioniše, dok posebnu pažnju i interesovanje izaziva postojanje i primena veštačke inteligencije u svim sferama egzistiranja i poslovanja. U radu ćemo se baviti uticajem veštačke inteligencije. Analizirajući postojeću literaturu i relevantne studije slučaja, rad ističe kako veštačka
inteligencija može promeniti način na koji mladi ljudi uče, pružajući personalizovane sadržaje i automatizujući rutinske zadatke. U istraživanju je upozoreno na potencijalne rizike, kao što su digitalna podela i etička pitanja vezana za pristrasnost algoritma. Zaključuje da je neophodno pažljivo razmotriti kako integrisati veštačku inteligenciju da bi se maksimizirale njene prednosti, a minimizirali nedostaci. Preispitivana je podložnost društva tehnološkom napretku, kao i u kojoj meri tehnološka revolucija transformiše epistemološke principe, a sve sa ciljem analize uloge veštačke inteligencije ali i uticaja veštačke inteligencije na decu i mlade. Kao najbrojniji korisnici savremenih tehnologija u starosnoj dobi kada je
sticanje znanja i učenje od najveće važnosti za razvoj individue, očekuje se da će sve veća primena VI transformisati modele ponašanja, učenja i uopšte razvoja budućih generacija.

BIBLIJSKI MOTIVI U FILMU TERENSA MALIKA SKRIVENI ŽIVOT (2019)

/in , /by

Radom se istražuju načini na koji se američki reditelj Terens Malik koristi biblijskim motivima u svom filmu Skriveni život (2019). U cilju pripreme terena za obavljanje ovog zadataka, u prvom delu rada se prikazuju podaci o životu i delu Franca Jegerštetera (1907−1943) koji čine istorijsku osnovu filma i skicira se istorija rediteljevog odnosa prema upotrebi
biblijskih motiva. U drugom delu rada analizira se Malikov doprinos tumačenju Jegeršteterovog lika i dela. Radom se pokazuje da se ikonični i hagiografski karakter Skrivenog života temelji na performativnoj aktualizaciji motiva o stradanju Isusa Hrista, u saradnji sa kojim učestvuju drugi značajni motivi, poput edemskog i motiva ljubavi. Istraživanjem se takođe pokazuje
da se biblijski motivi u stvaralaštvu Terensa Malika, uključujući Skriveni život, ne mogu odvojiti od rediteljevih filozofskih pogleda, nego da zajedno sa njima učestvuju u kreiranju jedinstvenog umetničkog metoda kojim Malik ispisuje nove stranice u istoriji biblijske i hajdegerovske kinematografije.

UMETNOST KAO PROSTOR ZA KRITIČKO PROMIŠLJANJE IDENTITETA

/in , /by

Osnovna teza ovog rada je da je umetnost okvir za reontologizaciju fiksiranih i totalizujućih polariteta, kao što su ljudsko biće/priroda, ljudski/neljudski faktor, biološko/tehnološko, identitet/fluidnost itd. U nameri da podržimo ovu tezu istražićemo rad slovenačke umetnice Maje Smrekar, posredstvom rasprave stavova francuskih filozofa Žila Deleza (Gilles Deleuze) i Feliksa Gatarija (Felix Guattari). Analizirali smo kako rad „Hibridna porodica“(Hybrid Family) Maje Smrekar provocira mišljenje u okviru identiteta, kao i to, kako se pojam postajanje (Delez i Gatari), manifestuje u transgresivnim i ekscesnim radovima Maje Smrekar. Filozofski koncepti postajanje-ženom i postajanje-životinjom francuskih filozof
Deleza i Gatarija sagledani su kao adekvatan teorijski aparat za podršku teze. Jedan od ciljeva bio je da ukažemo na značaj transdisciplinarnog sagledavanja problema i postavljanja pitanja, koja je teško postaviti u okviru disciplinarnih istraživanja. Istraživačke metode primenjivane u ovom radu su komparativna analiza tekstova, sinteza, opservacija, generalizacija i analogija.

NORMATIVNI OKVIR ZA BEZBEDNU UPOTREBU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U MEDIJIMA

/in /by

Naarastajuće prisustvo veštačke inteligencije u svim aspektima savremenih praksi sve češće inicira diskusije o bezbednosti i zaštiti ljudskih prava. Različitim normativima (uredbama, smernicama, strategijama, zakonima) propisuju se načela odgovorne i bezbedne upotrebe veštačke inteligencije. Na ovom planu, zemlje Evropske unije već imaju konkretne rezultate. Srbija, iako još uvek nije član Evropske unije, među prvima je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije (2020−2025) koja je razvojni, planski dokument i prati regulatorni okvir Unije. Predmet ovog rada je komparativna analiza normativa Evropske unije, obavezujućih za sve članice i za Republiku Srbiju, sa ciljem da se unaprede domaća rešenja u pogledu bezbedne upotrebe veštačke inteligencije u medijima. Izrada Zakona o veštačkoj inteligenciji u Republici Srbiji kojim bi se definisala pravila i odgovornosti u slučaju zloupotreba, neophodan je korak za uređenu i bezbednu upotrebu veštačke inteligencije. Uspostavljanjem jasnih i obavezujućih pravila upotrebe veštačke inteligencije u medijskom sektoru moguće je rešiti zabrinutost medija i medijskih radnika i bezbediti međusobno poverenje kreatora i korisnika medijskih sadržaja.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA KAO ARBITAR UKUSA

/in /by

Sa rastom popularnosti veštačke inteligencije, algoritama i sistema preporuka na različitim onlajn platformama, korisnici su sve više izloženi kustosiranom sadržaju prilagođenom njihovim zabeleženim izborima i ponašanju. U ovom tekstu istražuje se uloga veštačke inteligencije kao svojevrsnog arbitra koji utiče na izbor sadržaja iz domena kulture korisnika na internetu. Istovremeno, predmet rada je i način na koji algoritmi veštačke inteligencije, dizajnirani da razumeju i predvide
izbori korisnika, aktivno oblikuju obrasce potrošnje sadržaja kao što su muzika, književnost, filmovi… Društveno-istorijskom i analizom postojećih istraživanja o odnosu veštačke inteligencije, kulturne potrošnje i digitalnih medija, biće ispitani mehanizmi putem kojih veštačka inteligencija posreduje u pristupu korisnika sadržajima i da li pritom doprinosi formiranju digitalnih „eho komora“, održavanju kulturne homogenosti ili raznolikosti. Oslanjajući se na interdisciplinarne perspektive studija medija, sociologije kulture i informacionih tehnologija, ovaj rad pruža uvid u složenu interakciju između tehnologije veštačke inteligencije i kulturne proizvodnje, potrošnje i formiranja identiteta u digitalnom dobu sa ciljem
promišljanja društvenih i etičkih posledica kustosiranja kulturnih sadržaja vođenih veštačkom inteligencijom.

MORALNA PANIKA U DISKURSU O VI

/in /by

U ovom radu analizira se pojava moralne panike u kontekstu veštačke inteligencije, s obzirom na dominantne struje mišljenja i njihove vrednosno-idejne razlike, ali i greške u sagledavanju razvoja veštačke inteligencije. Analiziran je pojavni oblik veštačke inteligencije kao faktora uticaja pri nastanku moralne panike. Cilj nam je bio analiziranje ’efikasnosti’
moralne panike kao metode borbe protiv korišćenja VI (za koju se pretpostavlja da vodi ka fatalnim posledicama) u izazovnim okolnostima u globalnom, digitalnom okruženju, kada je predmet panike – korišćenje i razvoj VI, takođe globalni, digitalni fenomen. Uz analizu glavnih elemenata i razloga neefikasnosti moralne panike kao metode borbe za pozitivne promene, nudimo
predloge adaptivnog rešenja, koja bi moralnu paniku mogla da pretvori u konstruktivno sredstvo, usmeravajući globalnu populaciju ka suštini problema – nedostatku etičkog dizajna i digitalne pismenosti, te vršenju pritiska na relevantne aktere iz javnog, privatnog i civilnog sektora koji bi morali da ponude set adekvatnih smernica za dalji razvoj ove i srodnih tehnologija.