Arhiva

U radu su predstavljena metodološka pitanja u ispitivanju afektivnog blagostanja u savremenim društvenim istraživanjima. Afektivno blagostanje se može odrediti kaobalans između doživljenih pozitivnih i negativnih afekata. Uprvom delu rada su izneti dosadašnji nalazi o prirodi afekata,njihovoj međusobnoj povezanosti i o pojedinim kognitivnim predrasudama vezanim za samoprocenjivanje doživljavanja afekata.Zatim su hronološki predstavljeni najčešče korišćeni metodimerenja i istaknute prednosti i nedostaci svakog od njih. Tu spadaju merni instrumenti koji sadrže i samo jedan i više ajtema,instrumenti za merenje kako intenziteta, tako i učestalostii trajanja doživljavanja afekata, instrumenti koji se zasnivajukako na samoprocenama, tako i na procenama drugih ljudi, i kakosubjektivni tako i različiti objektivi merni instrumenti. Uradu su predstavljeni i primeri velikih međunarodnih istraživanja koja uključuju ispitivanje afektivnog blagostanja na nacionalno reprezentativnim uzorcima. U završnom delu su izneteneke od preporuka za dalja istraživanja i zaključna razmatranja.

Ovaj rad posvećen je metodu slučaja, kvalitativnom metodu o kojem se u srpskoj sociologiji nije mnogo pisalo. U prvom delu autori razmatraju sam koncept metoda slučaja i njegove glavne vrste, odlike i ograničenja. Metod slučaja je naročito pogodan za istraživanja na sociološki „nepoznatom terenu“, a jedna od njegovih glavnih karakteristika jeste korišćenje većeg broja kvalitativnih i kvantitativnih tehnika za prikupljanje podataka. Drugi deo rada predstavlja metodološku analizu istraživanja koje su autori realizovali korišćenjem metoda slučaja. Za razliku od nekih drugih metoda, metod slučaja obično nudi blizak kontakt sa živim i konkretnim društvenim svetom.

U poslednjih dvadesetak godina vizuelni metodi postaju izrazito popularni, što je dobrim delom podstaknuto razvojem digitalnih uređaja sa fotoaparatima i kamerama čime je znatno olakšano kreiranje ogromnih količina vizuelnog materijala. U literaturi se kao najznačajnija prednost ovog pristupa navodi da se njegovom adekvatnom primenom mogu ostvariti dragoceni uvidi u raznolike segmente društvenog života, da se uoči ono što je često nevidljivo, a tiče se svakodnevnog iskustva aktera i važnih društvenih procesa. Cilj ovog rada jeste da se predstave glavne metodološke dileme koje su otvorene širom primenom vizuelnih istraživanja. U radu se najpre daje kratak istorijat razvoja primene vizuelnog istraživačkog pristupa, nakon čega se sumiraju metodološke dileme sa kojima se savremeni istraživači suočavaju u glavnim fazama istraživanja koja slede tradiciju ovog pristupa.

Tržišna orijentacija globalnog društva uslovila je težnju ka proizvodima lake zabave. Iako televizija nije svemoćna ni u globalnom društvu, ona ipak ima velikog uticaja na publiku opsednutu tehnikom i ekranskom slikom koja je ugrozila ostale vrste izražavanja misli i osećanja ljudi. Ubrzan tehnološki razvoj otvorio je publici put ka novom načinu dostizanja slave i popularnosti što je dovelo do tzv. selebritizacije običnih ljudi. Rad govori o prisutnosti i aktuelnosti rijaliti šou programa u globalnom medijskom svetu, o popularnosti mikro-zvezda, „novokomponovanih kulturnih modela”, junaka modernog doba čije se provokativno i agresivno ponašanje preliva iz rijalitija u realnu svakodnevicu. Postavlja se pitanje: da li rijaliti programi predstavljaju još jednu u nizu bezazlenih zabava globalne publike ili su opasnost postmodernog društva, svojevrsna manipulacija, medijski opijat?