Arhiva

Galerija Matice srpske započela je tokom 90-tih godina 20. veka seriju izložbi Poklon-zbirki kako bi javnosti predstavila poklonjena dela koja su počela da stižu u specifičnim istorijskim okolnostima. Tokom godina se model prezentacije unapređivao i usložnjavao, a izložbe su umesto jednolisnih kataloga dobile obimne publikacije sa raspravnim tekstovima i reprodukcijama svih poklonjenih radova. Pored aktuelnih poklona, Galerija je predstavila i ranije primljene darove kako bi ukazala na važnost filantropije i darovanje umetničkih dela nacionalnim ustanovama kulture. Vremenom se serija poklon-zbirki razvila u uzorni model formiranja legata kroz zajednički rad umetnika ili kolekcionara s jedne strane, i kustosa Galerije s druge strane. Zajednička posvećenost odabiru, izlaganju i publikovanju poklonjenih dela doprinela je kvalitetu poklon-zbirki,ali istovremeno i zadovoljstvu umetnika, njihovih naslednika ili kolekcionara zbog učinjenog poklona. Akcentovanje značaja pojedinca, u ovom slučaju darodavca, za delatnost ustanove i nacionalne kulture u celini, vidljiva je kroz zahvalnost koju im Galerija ukazuje tokom predstavljanja poklon-zbirki

U radu se istražuje mesto instituta legata u studijama baštine. Polazi se od istorijsko-teorijskog određenja pojma baštine i ukazuje se na njegovu vezu s ustanovom legata: utvrđuje se blisko poreklo u izvorno-pravnom karakteru oba termina, ali i njihova savremena preplitanja – od početnih teorijskih premisa do njegove društvene upotrebljivosti. U tom smislu, osnovna pretpostavka izražena u radu je da ovi koncepti dobijaju svoje suštinsko ishodište tek kada postanu deo životne realnosti, odnosno kada ostavština postane činilac u stvaranju društvenih i kulturnih vrednosti zajednice i pojedinca. Uočava se da u slučaju pojma baštine, baštinar bira šta nasleđuje, dok u slučaju legata legatar prima isporuku koju mu je zaveštalac (dekujus) odredio. Izbor baštinara je izraz kulturniih i društvenih vrednosti, i u tom smislu „izbor” ima simboličkii metaforički karakater koji se potom materijalizuje brigom o predmetima baštine. S druge strane, predmet legata je imovinsko-pravna korist, a „izbor” je rezultat zakonske regulative. Imajući u vidu ove i sličnosti i razlike, cilj je da se baština i legat, kao pojam (filozofska kategorija) i institut (društvena formacija), međusobno rasvetle i dobiju jasnije obrise.