Публикације

ЗАУЗИМАЊЕ ПРОСТОРА И СТВАРАЊЕ НАСЛЕЂА

/in /by

У тексту је представљен фестивал All Girls Graf­fi­ti Jam (AGGJ). Истраживана је његова мотивација, раст и допринос регионалној сцени уличне уметности. Покренула га је 2018. године српска улична уметница TKV (The Kralj Vila) и AGGJ је започео као grassroot напор усмерен на стварање платформе за оснаживање и промоцију уметница и предузетница. Кроз заједничке уметничке интервенције, панел дискусије, изложбе и перформансе, фестивал је настојао да постане важна регионална платформа посвећена инклузији, изградњи заједнице и одрживости. Развој фестивала је документован кроз интервјуе са TKV, коорганизаторима и учесницама Фестивала. Представљена је организација, финансирање и улога фестивала у локалној изградњи заједнице и испитане
шире импликације које AGGJ има на урбану регенерацију и женско присуство у уличној уметности.

ДАНИ УРБАНЕ КУЛТУРЕ

/in /by

У раду су представљене специфичности фестивала Дани урбане културе који се од 2015. године одржава у Чачку. Овај фестивал је фокусиран на сликање мурала. Муралистима се уступају велике површине за сликање, али циљ фестивала је и промоција хип-хоп музике и екстремних спортова. Са наме ром да се разумеју специфичности овог фестивала, ова студија случаја анализира културну политику у граду Чачку, развој фестивала, сарадњу са Општином, административне поступке: добијање дозвола за сликање мурала, утицај мурала на свакодневни живот грађана, искуства уметника и медијско покривање фестивала. За потребе овог рада коришћене су методе интервјуа и анкета. У интервуима су учествовали директор фестивала Страхиња Бабић и два претходна градска већника за културу, науку и образовање у Чачку, Душан Радојевић и Милош Папић. Сарадња са Општином се показала као изазовна, али
се с временом побољшава, док је медијско покривање фестивала расло како се ширио. У оквиру рада спроведена је и анкета чији је циљ био да открије на који начин грађани Чачка доживљавају мурале, а попунило ју је 200 грађана различитих старосних доба. Резултати су показали значајан утицај мурала на свакодневни живот грађана који су анкетирани. Грађани су навели своје омиљене
мурале, њих 70% доживљава мурале као уметност. Финансирање овог фестивала углавном је организовано преко пројеката и спонзорстава, док део финансира Општина. Дани урбане културе смештени су у специфичан теоријски оквир који се разликује од традиционалног схватања мурализма.

ГРАФИТИ МЕНАЏМЕНТ И ЕДУКАТИВНИ ПРОГРАМИ У БЕОГРАДУ

/in /by

Графити представљају сложен феномен који се може истраживати на различите начине. У овом тексту истражују се из угла графити менаџмента и начина на који се градови баве овим феноменом. Мариса Гомез прави разлику између „графита умјетности“ и „графита вандализма“, наглашавајући важност разумијевања мотива за настанак графита како би градови могли њима да се
баве ефикасније. Овај приступ се огледа у менаџмент програмима после 2000. године који почињу да препознају графите као специфичан умјетнички израз и то инкорпорирају у своје стратегије. У тексту су приказане и описане основне стратегије које градови примењују са графитима као што су: уклањање графита, регулација и кажњавање, као и нови приступи засновани на превенцији који укључују различите едукативне програме, рад са младим графити умјетницима и покретање легалних програма мурала. У тексту се посебно фокусирамо на искуство Београда у овој области, мапирајући контекст и постојећи регулаторни оквир током последњих двадесет година. Представљене су постојеће стратегије Града Београда (уклањање, регулација и кажњавање), али се указује и на запостављене аспекте (превенција и едукација). Поред тога, идентификују се и постојећи проблеми који се огледају у непотпуној регулацији у овом домену као и недефинисаним надлежностима и процедурама. Посебна пажња у тексту је
посвећена пројекту Рапресент Групе ИДЕ (од 2010. до 2015) као примјеру могуће образовне инцијативе у овој области. Циљ овог пројекта био је да трансформише градске подземне пролазе у легалне зоне за графите и пружи образовну платформу за младе графити умјетнике. Упркос бирократским препрекама, пројекат је показао потенцијал графита да побољшају запуштене јавне просторе ангажујући младе. Поред тога, показао је и колико је важно да Град Београд има јасно дефинисане прописе и процедуре у овој области, што је један од предуслова за успјешну сарадњу између града и графити умјетника у уљепшавању града.

АВАНТУРЕ ИНСПЕКТОРА ЈОДЕ ЗГУЖВАНОГ: НЕНАСИЛНИ АКТИВИЗАМ И КВИРОВАЊЕ УЛИЦА БЕОГРАДА

/in /by

Инспектор Јода Згужвани је активистички пројекат Николе Хермана Никше, који је заједно са својим мопсом Јодом као алтерегом стварао уличну уметност и уносио критичке коментаре и хумор у нашу свакодневицу и на београдске улице између 2014. и 2018. године. Њихов рад је блиско везан за ЛГБТ+ историју и активистичке интервенције кроз уличну уметност последње две
деценије у Београду и пример је локално контекстуализоване и критичке апропријације концепта и термина queer/квир као квара. Кроз скоро 200 различитих порука, Јода се поигравао са свакодневним говором, често кварећи или подривајући оригинално значење, нудећи једну важну родну и друштвену критику у јавном простору који је често био препун агресивних порука мржње почетком двехиљадитих. Неопходно је да сагледамо ове интервенције као „ситуациона уметничка дела“ која служе сврси квировања простора и промовисања идеала ненасилности. Мали шаблони мопса Јоде које је Никша користио да би обележио град могу да се интерпретирају као знак отпора и наде у околини која је склона десензибилисаности на насиље и општу апатију у друштву.

WRITING MY NAME: ГРАФИТИ ПОКРЕТ У БЕОГРАДУ 1984 – 2003 И ПРИЧА О ГРАФИТИ ЏЕМОВИМА 2006 – 2013

/in /by

Аутор се фокусирао на почетке и историју графити покрета у
Београду. Због недостатка литературе, било је неопходно снимити интервјуе
са неколицином активних цртача да би се ова историја уопште и написала,
излистали главни учесници на сцени, разумеле технике, стилови и значење,
представиле локације и генерално развој саме сцене. Новобеоградски Блок 45
се традиционално узима као почетна тачка графити покрета и једна од првих
градских „мека”; узимају се у обзир и друге локације које су активиране ширењем
графити културе по граду, формирање многих екипа/круова (crews), сарадња
између самих графитера. Након почетних корака и малобројних примера
током средине осамдесетих, графити покрет добија ветар у леђа од средине
деведесетих када је формирана стабилнија и континуирана сцена. Краткотрајна
пауза у раду многих дотадашњих графитера настала је 2003, а дотад је сцена
сазрела, произвела неколико генерација графитера и добила значајну медијску
пажњу. Томе су такође допринели организација неколико графити џемова од
1999. и постепено укључивање графита у званични уметнички свет. У другом
делу чланка аутор пише о графити џемовима (graffiti jams), фестивалским
окупљањима од велике важности за развој, зрелост и видљивост графити
сцене, као и приликама за умрежавање графитера и нову продукцију. Џемови
имају потенцијал да инспиришу младе и нове графитере и дају им могућност
да виде и упознају старије, активне и релевантне графитере на сцени на једном
месту. Аутор је учествовао у организацији бројних фестивала између 2006. и
2013. године, укључујући Sabotaz Jam, џемове на фестивалу БЕЛЕФ и Сусрет
стилова (Meeting of Styles). Представљен је кратак преглед џемова, њихова
организациона позадина и значај за београдски (и српски) графити покрет.

БАЛЕТ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА САГЛЕДАН КРОЗ КРИТИЧАРСКУ ПРИЗМУ КОМПОЗИТОРА МИЛЕНКА ЖИВКОВИЋА

/in /by

Музичка критика представља једно од најзначајнијих писаних сведочанстава времена и значајна је у истраживању српске музичке прошлости.

Аутори тих написа у периоду између два светска рата били су најчешће композитори који су се враћали са студија из иностранства, афирмишући форму критике као стручну рецензију музичког извођаштва. Тај тип написа о музици, осим валоризације уметничког деловања на музичкој сцени или на концертним подијумима, имао је много комплекснији циљ – едукацију читалачке публике у правцу обликовања естетских норми у односу на музику као уметност и њену различиту појавност на сцени.

Међу написима посебно место имају критички осврти о балету у Београду тога доба. Критичарска интересовања у овом раду биће сагледана кроз критике о балету. У фокусу су критике чији је аутор композитор Миленко Живковић, а биће сагледане упоредо са најзначајнијим темама које су га, како стваралачки, тако и кроз текстове о музици, провоцирале.

То су: однос према националном у музици, према савременој уметности и музичком реализму.

ОБРАЗОВАЊЕ ЦРКВЕНИХ УМЕТНИКА НА АКАДЕМИЈИ СПЦ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ (1993–2023)

/in /by

Образовање црквених уметника на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду траје пуних тридесет година (1993–2023), под покровитељством Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве. У чланку се износе релевантне чињенице које говоре о образовању црквених уметника – иконописаца, фрескописаца, мозаичара, вајара, конзерватора и рестауратора.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗ

/in /by

У раду се анализира какав дигитални јаз данас стварају друштвене мреже и на који начин се то одражава на друштво. Успон друштвених мрежа довео је до новог облика дигиталног јаза, па једнак приступ интернету није више једини фактор који ствара баријеру за повезивање. Данас се корисници сусрећу са изазовима коришћења друштвених мрежа због недостатка вештина
и због утицаја друштвеног капитала. Стога, последице дигиталног јаза на друштвеним мрежама одражавају се на друштвене односе и комуникацију, економски напредак и учешће у политичком животу. Интернет корисницима је данас на располагању мноштво концептуално различитих друштвених мрежа, као што су то Твитер, Инстаграм или Јутјуб, и свака од њих у складу са својим специфичностима подстиче јачање дигиталног јаза. Међутим, не треба друштвене мреже посматрати једнострано, искључиво као платформе које потпирују дигитални јаз. Друштвене мреже итекако могу помоћи и у смањењу дигиталног јаза тако што ће корисницима помоћи у едукацији, тражењу посла или информисању

ИНДУСТРИЈСКО НАСЛЕЂЕ И КРЕАТИВНЕ ИНИЦИЈАТИВЕ КАО КАТАЛИЗАТОРИ МАНИФЕСТАЦИОНОГ ТУРИЗМА

/in /by

Концепт одрживог развоја градова захтева рециклирање објеката и простора у служби локалних заједница. Индустријски комплекси, који не обављају своју првобитну функцију,
често су препуштени пропадању, јер њихово рушење захтева велика инвестициона улагања.
Иницијативе креативног сектора се у таквим ситуацијама доказују као вишеструко важне.
Не захтевају превелика материјална улагања и пружају аутентична решења задатог проблема. Иновативност у том домену знатно доприноси индустрији туризма, а посебно облицима
селективног туризма и емитивном тржишту чије прохтеве све теже задовољавају масовни
туристички производи. Међу примерима праксе издвојен је случај Циглане на Карабурми у
Београду, где се организује фестивал Дев9т, посвећен креативности. Овај простор садржи меморијски запис о различитим слојевима и етапама индустријализације Београда и не налази
се под заштитом надлежних институција. У раду је размотрен поступак његове адаптивне
пренамене, као и нова значења која су му додељена манифестационим активностима.

ИЗЛОЖБА НОВЕ НЕМАЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ 1940. ГОДИНЕ

/in /by

У корпусу изложби архитектуре које су обележиле међуратни период српске архитектуре, велику пажњу привукла је изложба Нове немачке архитектуре, која је одржана у Београду октобра 1940. године. Била је то прва изложба немачке национал-социјалистичке архитектуре у иностранству. Учешће у организационим активностима узео је сам врх југословенских власти са кнезом Павлом, као покровитељем исте. Програмски део изложбе припремио је арх. Алберт Шпер, као инспектор јавних радова престонице Рајха, а по директивама министра спољних послова Рибентропа и министра пропаганде Гебелса. Изложба је привукла велику пажњу стручне и шире јавности, а о њој је исцрпно извештавала дневна штампа. У раду су протумачени друштвени, културни и политички аспекти ове архитектуре и њен пријем у српској и југословенској архитектури.