Publikacije

EKONOMSKE SLOBODE I PREDUZETNIŠTVO U KULTURI

/in /by

Ovaj rad bavi se analizom ekonomskih sloboda i preduzetništva u kulturi u Srbiji kao jednim od principa demokratije. U prvom delu rada daje se pojmovno određenje ekonomskih sloboda i preduzetništva u kulturi iz ugla odnosa kulture i demokratije, kao i kontekstualizacija ovih fenomena na nivou praktičnih politika. U drugom delu analiziraju se institucionalni okviri za razvoj preduzetništva u kulturi u Srbiji kroz istorijsku perspektivu. Ocenjuje se dostignuti nivo njihovog razvoja sa ciljem sagledavanja postignutog stepena ekonomskih sloboda u sferi kulture. Na kraju rada daju se preporuke za unapređenje kulturne politike u ovoj oblasti na nacionalnom nivou. 

OD ČUVANJA JAVNOG INTERESA DO RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA

/in /by

Usled globalnih neoliberalnih trendova koji stvaraju pritisak da se u svim društvenim oblastima razvija tržišna logika (uključujući i kulturu), Evropska unija već nekoliko decenija posvećuje pažnju pitanjima preduzetništva u kulturi. Međutim, otpori prema komodifikaciji kulture i razvoju preduzetničkog diskursa sve su češći i intenzivniji, i u Evropi i kod nas. Iako se na mnogim primerima pokazalo da kultura može da postane motor ekonomskog razvoja zemlje (što je sve siromašnijoj Srbiji svakako potrebno), pojavljuje se bojazan da promocija ovih koncepata u stvari samo sakriva nameru države da smanji podršku sektoru kulture (posebno delatnostima koje ne ostvaruju direktnu ekonomsku dobit). Drugim rečima, dovodi se u pitanje hoće li kultura u Srbiji ostati shvaćena kao oblast od javnog interesa. U radu se na osnovu pregleda relevantne literature, domaćih i inostranih strateških dokumenata i programa analizira uticaj prioriteta evropskih programa za kulturu na donošenje odluka u Srbiji. Takođe se analiziraju različiti odnosi spram kreativnih industrija (vlada, resorno ministarstvo, sektor privrede, profesionalci u kulturi), koji reflektuju stanje tranzicionih dilema i konfuzija, a posebna pažnja je usmerena na razmatranje rezultata istraživanja o strateškom razvoju kulture i evropske kulturne saradnje u Srbiji i preporukama profesionalaca u kulturi koje su dobijene putem istraživanja Deska Kreativna Evropa 2016. godine. Cilj je da se ukaže na neophodnost osiguranja državne podrške neprofitnim delatnostima u kulturi i ostvarenja strateškog pristupa razvoju kreativnih industrija kao mogućem načinu za razrešenje tranzicione konfuzije. 

INICIJATIVE LOKALNOG PLANIRANJA U KULTURI U SRBIJI ZA VREME TRANZICIJE (2000–2018)

/in /by

Na putu razvoja demokratije u Srbiji posle 2000. godine strateško planiranje predstavlja ključni instrument za preoblikovanje kulturne politike. Zasnovano na metodu susretnog planiranja primenjivano je u samoupravnom sistemu nekadašnje SFRJ, da bi se s početkom tranzicije uvodilo kao potpuna novina. Zato se primena dugoročnog planiranja može sagledati kao novi-stari izazov za sve nivoe upravljanja u Srbiji. U radu se daje pregled inicijativa lokalnog planiranja u kulturi u periodu 2000–2018. godine, analizira normativni kontekst za njegovu primenu i ukazuje na važnost uspostavljanja vertikalne i horizontalne saradnje u planiranju kulturnog razvoja. Deset godina od početka tranzicije na snazi je bio Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture (1992) koji je bio u koliziji s povećanjem autonomije lokalnih vlasti i procesima demokratizacije i decentralizacije u Srbiji posle 2000. godine. Ova nekompatibilnost kao i izostanak nacionalne strategije razvoja kulture odrazila se i na (ne)zastupljenost strateških planova u kulturi na lokalnom nivou.

BAŠTINJENJE IDEJA I DELA STEVANA MAJSTOROVIĆA

/in /by

Tribinski program Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka organizuje se u znak sećanja na njegovog osnivača i prvog direktora Stevana Majstorovića, baveći se aktuelnim temama kulturne politike, kulturnog razvoja kao i kulturnog stvaralaštva. Imajući u vidu spoljnopolitički i sociokulturni kontekst vremena u kome je Majstorović stvarao i delao, u ovom radu se kroz uporednu analizu sadržaja razmatra na koji način se kroz programski ciklus javnih tribina Zavoda njegovo delo danas čini delatnim i iznova aktuelnim. Podsticaj za istraživanje je i teorijski i praktični, a posebna pažnja posvećena je temama kao što su kulturna prava, multikulturalizam, kulturni razvoj, kulturne potrebe, kulturni identitet, itd. U zaključnom delu ističe se složenost novog kritičkog čitanja tema o kulturi i demokratiji koje je pre gotovo četiri decenije u svojim istraživačkim radovima i studijama zastupao Stevan Majstorović, kao prilog dijalogu o kulturi i kulturi sećanja.

KULTURNA POLITIKA U TEORIJI

/in /by

U ovom radu data je definicija kulturne politike i ukratko predstavljena istorija sistematskog i organizovanog bavljenja kulturom. Najviše pažnje posvećeno je različitim teorijskim pristupima proučavanju kulturne politike i, u tu svrhu, konstruisan je analitički instrument kojim se klasifikuju moguće teorijske perspektive. U drugom delu rada razmatrani su učinci intervencija u oblasti kulture, perspektive kulturnog razvoja i novi izazovi s kojima se suočavaju protagonisti kulturne politike, ali i teoretičari koji se njom bave.

KULTURNA POLITIKA JEDNAKOSTI POLOVA

/in /by

Vreme u kome živimo, ma koliko delovalo savremeno i liberalno, ipak nameće pitanje: da li u 21. veku zaista postoji kulturna politika jednakosti polova ili polna diskriminacija i dalje preovladava, kako u pojedinim kulturama tako i u poslovanju? Žene u poslovnom svetu sporije napreduju, manje su plaćene od kolega muškaraca, potrebno im je više vremena i napora da bi dosegle željene pozicije. U biznisu, posebno globalnom, žene na visokoj poziciji su retkost. Predrasuda je da žene nisu „skovane“ za liderstvo, da su previše emotivne, da im nedostaje snaga… Da li je zaista tako? Zašto više žena ne dostiže vrhunske menadžerske pozicije? Cilj ovog rada je da odgovori na prethodna pitanja, da ukaže na položaj žena u globalnom biznisu, na prilike, izazove i prepreke sa kojima se žene suočavaju u poslu, na njihovu sposobnost da balansiraju između posla i porodice i, konačno, da dâ smernice kako kulturnom politikom uklanjati barijere na putu napretka žena.

KULTURNA DIJAGNOSTIKA IDENTITETA I IMIDŽA SRBIJE U EVROPSKOM KONTEKSTU

/in , /by

U kontekstu globalnih procesa, postavlja se pitanje kakav je položaj kulturnih i etničkih identiteta, koje su mogućnosti za njihovo očuvanje i razvoj, te kakve su implikacije politike identiteta na šire društvene tokove i trendove. Uloga kulture u savremenom društvu ima sve veći značaj, dok predstave stvorene različitim mehanizmima oblikuju opšteprihvaćene društvene vrednosti koje čine mozaik identiteta. Zato uloga kulture nikada kao danas nije bila važnija, kao ni potreba za preispitivanjem sistema vrednosti i drugih elemenata koji kulturu povezuju s identitetom. Reč je o ideološko-društvenim promenama vrednosnog sistema i sistema nacionalne identifikacije i reprezentacije. Kulturna dijagnostika, kao oblik jednog specifičnog sagledavanja Srbije, upućuje na potrebu za izlaženjem iz okvira uobičajenog poimanja problema vezanih za predstave o identitetu i imidžu Srbije i njenih gradova. Kao novi okvir za iznalaženje rešenja, predlaže se domen kulturne politike koji podrazumeva zauzimanje aktivnog odnosa prema pitanjima kulturnih identiteta.

VREDNOSTI KULTURE IZMEĐU SADRŽAJA I PROMOCIJE – JEDNA IZLOŽBA, JEDNO GLEDANJE

/in /by

U fokusu ovog rada je sagledavanje odgovornosti u izboru načina prezentacije sadržaja umetnosti kao šireg procesa ponovnog uspostavljanja kulturnih vrednosti u odnosu na specifičnu publiku, generacije stasale u protekle dve i po decenije u vremenu u kojem su temeljne, opštečovečanske, transkulturne univerzalne vrednosti bile sklonjene iz fokusa savremenog srpskog društva. Takođe, namera je da se ukaže na efikasnije puteve kojima bi mogla da se kreće sama prezentacija sadržaja kulture i umetnosti kao deo šireg procesa vraćanja urušenog poverenja u vrednosti sopstvenog društva. Uvažavajući procese preplitanja stavova o novim funkcijama i ulozi muzeja u savremenim prilikama, rad nastoji da ukaže na neophodnost postojanja strategije upravljanja ne samo kulturnom politikom nego i kulturnom produkcijom. Potvrda efikasnosti ove strategije posmatra se kroz uspostavljanje društva sa čvrsto definisanim vrednosnim stavovima prema tradicionalnim, postojećim i budućim stvorenim vrednostima kulture, koji počivaju na visokoj stručnosti, poznavanju potreba i kapaciteta sopstvenog naroda i njihovom konstantnom planskom unapređivanju.