Tag Archive for: kulturna politika

U čemu je kontraverza kulturnog identiteta Srbije koja se u procesu tranzicije nalazi već više od dva veka? Odgovore sam potražila u nestabilnom, hibridnom i dinamičnom konceptu balkanskog identiteta. Balkan kao specifičan etnički i kulturološki miks, kao mesto susreta plemenite barbarogenije i divljaštva, evropski Orjent, tačka preplitanja tradicije i globalnih tokova, predstavlja specifičnu platformu odakle posmatramo izgradnju reprezentacije i mešanja odnosa između našeg nacionalnog identiteta i kulture u celini. Analogija između procesa modernizacije u XIX veku i današnje Srbije nedvosmislena je, kako u postupcima izgradnje kulturnog i nacionalnog identiteta, tako i u posledicama neuspele transformacije društva. Prelasku iz tradicionalnog u moderno društvo, usmeravanog prema zapandoevropskim tokovima, uvek je nedostajao makar jedan od ključnih integrišućih faktora. Zato su neusaglašenost društvene i kulturne politike i neprecizno vođena emancipacija društva u celini doveli do nepoznavanja ili pogrešnog prepoznavanja sopstvene kulture, tradicije i uzora, i uzrokovali dogoročnu nesposobnost očuvanja kulturne (kao i političke) nezavisnosti na ovim prostorima. Ovim tekstom pokrenuću pitanja vezana za deficit modernosti, kao i za kulturni imperijalizam, koji se kao posledica kolonijalne dominacije zadržao na ovim prostorima. Spregu politike i estetike analiziraću na primeru vizuelne reprezentacije nacionalnog identiteta, kroz portrete vladara – kneza Miloša Obrenovića, na kojima se jasno očituje pokušaj razvoja kulturne strategije i definisanja jedinstvenog nacionalnog kulturnog modela. Izjednačenje pojma nacionalnog identiteta sa političkim mentalitetom pokazalo je da je pasivni tradicionalni mentalitet (kao statičan i nekomunikativan) prepreka u formiranju modernog kulturnog identiteta, koji deluje inovativno i ima sposobnost vlastite percepcije političkog. Politička transformacija sistema koja nije održala korak sa celokupnom transformacijom društva, rezultirala je neodrživošću kulturne politike kao temelja modernizacije države i održanju statusa kvo prema dominantnom centru. Zbog toga, samo brisanje kolonizatorskog identitetskog obrasca i prihvatanje novog nije bilo dovoljno za uspostavljanje sopstvenog nacionalnog i kulturnog identiteta. Nikada završeni proces modernizacije uslovio je permanentnu neodređenost savremene kultune politike, jer se u nestabinom periodu tranzicije, još uvek opredeljujemo između tradicionalizma i globalne kulture, pritom dodatno naglašavajući razlike i kontraverze, a ne stvarajući polje slobodne kulturne flukturacije. Vraćajući se na Balkan kao kulturnu paradigmu Srbije, kulturna politika današnjice bi trebalo da komunicira sa vidljivim bogatstvom raznolikosti, ne suprotstvaljajući se ni tradiciji ni tranziciji, kako bi izbegla inferiornost u prepoznavanju ili pak sopstvenu indiferentnost u proizvođenju, prezentovanju i očuvanju kulturnog blaga.

Razdoblje kad se jedan model razvoja, organizacije i interpretacije sveta istroši a novi nije nastao označava vreme krize u najširem smislu. Kriza pogađa sve grupe, institucije, organizacije i pojedince na nivou svakodnevnog života. Ona se u početku sagledava kad se otkrije da se određen poredak raspada. U slučaju kulture to znači da ona postaje suprotno od onoga što je bila i da obrasci kulture usmeravaju društvene prakse ka dezintegraciji. Kultura u Srbiji do sada nije bila predmet ozbiljnih razmišljanja. To ilustruje i činjenica nepostojanja temeljne i razvijene strategije u oblasti kulturne politike. U radu se na konkretnim primerima u sferi medija i zabave pokazuje svojevrsna kriza kulture u Srbiji.

Autor otvara jedan aspekt problema definisanja pojma kulture – njegov značaj za koncipiranje kulturne politike, i sledeće teme: 1. stanovište: tehnološka globalizacija – privredna i zakonodavna integracija – kulturna komunikacija; 2. neki momenti istorije užega i širega definisanja i zakonske instrumentalizacije pojma kulture; 3. slučaj Srbije; 4. prednosti i nedostaci teorijske i zakonodavne upotrebe užega i širega pojam kulture, i pragmatično preporučivanje užega pojma; 5. kultura kao skup simboličkih formi i praksi, i smisaono i vrednosno orijentisanje u svetu i životu.

Rad će se baviti performativnim učincima kulturnih politika dva različita društveno-politička sistema u koncipiranju, oblikovanju, uspostavljanju i održavanju kontinuiteta ali i pokretanju transformacija značajne kulturne institucije/manifestacije u našoj sredini – Oktobarskog salona. Pokrenut prvo kao izložba najboljih ostvarenja iz likovne umetnosti, a ubrzo i kao smotra na kojoj su prikazivani aktuelni tokovi i u primenjenoj umetnosti, Oktobarski salon je skoro tri decenije koncepcijski bio dosledan, skoro nepromenljiv. Tokom poslednje dve decenije Oktobarski salon prolazi kroz izmene, od kojih su neke bile i radikalne (pretvaranje Oktobarskog salona iz lokalne u međunarodnu manifestaciju). Obično su se te transformacije sagledavale u svetlu menjanja paradigmi u savremenoj umetnosti po vertikali (staro-novo) i (ređe)/ili (češće) po horizontali (istovremenost razlika), dok se uticaji ideoloških matrica na osmišljavanje, trajanje i promene Oktobarskog salona, kao i mikro-politike lokalnog sveta umetnosti nisu razmatrali, niti problematizovali.

Državna kulturna politika ima veoma važnu ulogu u kulturnom životu svake zemlje, jer direktno utiče na stvaranje uslova za život i rad umetnika. Ovaj uticaj ispoljava se na mnogo načina, od zakonske regulative do finansijske podrške kulturnim institucijama, projektima i samim umetnicima za njihov rad. Veoma je važno razumeti da državna politika nikada ne funkcioniše odvojeno od zvanične politike jedne zemlje, kao i da svaka zemlja definiše svoju kulturnu politiku i njene prioritete u zavisnosti od političkih, društvenih, ekonomskih, kulturnih i drugih specifičnosti svake zemlje. Nagrađivanje u kulturi čini sastavni deo svake kulturne politike i u ovom istraživanju mi ćemo se baviti najznačajnijim srpskim državnim nagradama koje su bile dodeljivane za književno stvaralaštvo u periodu od 1945 do 1980. godine. Konkretno, bavićemo se Sedmojulskom nagradom i Oktobarskom nagradom grada Beograda.