Публикације

ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕКВИНА

Данашње демократско друштво се одликује неолиберализмом, глобализацијом и мултикултуралношћу. Да ли је ово друштво заиста слободно и отворено каквим се приказује, или још увек постоји западњачки центризам, а стога и Други, само у прикривеном облику? У оваквом ‘либералном’ друштву и његовој глобализацији, глобализована је и мода. Али да ли ову моду, попут модних линија Александра Мекквина, можемо назвати ‘глобалном’, и ако можемо на који начин се она исказује? Да ли је она ‘мода без граница’ – амалгам равноправно измешане светске моде или је пак нешто друго? Ко одлучује која мода ће бити проглашена глобалном – ући у архив? Историјски гледано, уметност, а тако и примењена уметност, укључујући и моду, увек је говорила из дискурса своје културе, друштва, односно дискурса политике, те је свесно или несвесно увек имала активну улогу у конструкцији и очувању друштвених поредака и њихових вредности. Глобална мода, тако, такође има улогу у очувању свог поретка – неолибералног поретка.

ДРУГОСТ РОМА НА МАРГИНИ ВАРВАРА – СТЕРЕОТИПИ, ПРЕДРАСУДЕ И (АНТИ)ЦИГАНИЗАМ У СРБИЈИ

Питање „другости” и различити облици нетолеранције према „другом” у овом раду интерпретирани су позивањем на постколонијални теоријски дискурс. Позиција Рома у Србији промишљена је тако из позиције знања и моћи већинског становништва. Теоријска платформа Цветана Тодорова и његова дефиниција појма „варварин” послужила је као полазиште за анализу ријалити шоуа „Шатра” који је у пролеће 2012. године емитован на „Првој српској телевизији”. Иако је основна идеја „Шатре” да промовише толеранцију, овај ријалити шоу у тексту је ипак препознат као парадигма ромофобије у Србији, будући да путем „скривеног расизма” обелодањује све стереотипе и предрасуде монокултурне већине. Уз позивање на појмове „оријентализам“, „балканизам” и „антициганизам”, у раду је дефинисан појам „циганизам” као теоријски дискурс заснован на бинарним опозицијама у погледу на Роме као „друге”. Основна теза рада јесте да нису припадници ромске популације „варвари” (неразумљиви странци на „нижем“ цивилизацијском нивоу), већ „ми” − већинско становништво које са њима поступа као с нељудима.