Резултати претраге

У средиште своје анализе аутор ставља визуелне теорије Ги Дебора, Мишела Фукоа и Жана Бодријара да би показао у каквом су односу реалност, медијска култура и спектакл. У медијима и спектаклу виртуелна стварност се препознаје као темељна претпоставка савремене комуникације, њених предности и њених слабости. У настојању да уђе у визуелни свет, аутор је превредновао неколико битних културолошких концепата медијске сфере и обрадио у сажетој форми појмове релевантне за суштину разумевања визуелног у визуелној култури. 

Велика експанзија информационих технологија (ИТ) довела је до опште друштвене интеракције и размене, из чега се рађа информатичко друштво као веома стварна и још увек недовољно истражена димензија. Због свих нових питања која произилазе из напретка у људским односима и комуникацији, такође се јавља и питање моралности у том новом, виртуелном свету, питање које је темељ ,,сајбер етике’’. Настанак виртуелних заједница се социолошки тумачи чињеницом да се људски живот одвија у три простора: у простору где живимо, у простору где радимо и у простору у коме се дружимо. Виртуелна заједница јесте место где се могу остварити све потребе за дружењем, јер она не поставља ограничења која иначе постоје у свакодневној људској комуникацији. Она не одређује године старости, пол, националну, политичку или верску припадност, нити води рачуна о породичним карактеристикама. Рад анализира тај “трећи простор” где се људи окупљају ради дружења и који је човеку у савременом друштву постао веома скучен.