PINK TRANZICIJA U SRBIJI

/in /by

Srbija, kao i druge zemlje (polu) periferije, tokom tranzicije postaje ekonomska, politička i kulturna kolonija transnacionalne kapitalističke klase (TNKK) čije je središte (metropola) u centralnim društvima svetskog kapitalističkog sistema – SAD i EU. Tako se i u Srbiji dovršava uobličenje sistema masovne kulture koji odlikuju: kultura zaborava, potrošačkog „oslobođenja” od greha i stida, fetišizma seksa i nasilja, kao i normalizacije („relaksacije”) patologije i amoralnosti. Te odlike nalazimo i u „visokoj kulturi” koju proizvode i konzumiraju pripadnici TNKK (kao i kandidati za ulazak nju). Najveći deo „visoke kulture” danas je pod kontrolom TNKK, koja suštinski diktira dominantni ukus. Pripadnici buržoazije koji na (polu) periferiji uspešno proizvode ili demonstriraju ispravan ukus, bivaju inkorporirani u ideokratsku frakciju TNKK. Otuda je gotovo sva visoka kultura u Srbiji sadržajno u znaku kompradorstva, a stilski u znaku „konceptualne umetnosti”. I kao što je praktično nemoguće, u trenutnim društveno-istorijskim uslovima, odbaciti sadašnju glavnu kulturnu funkciju masovnih medija u Srbiji kao „kolektora” potrošačke hipnoze, tako je praktično nemoguće, u trenutnoj društveno-istorijskoj konstelaciji, promeniti kompradorsko-kolonizatorski karakter ovdašnjih ustanova visoke kulture. Jer, one su samo institucionalni izraz dominantne, materijalno i socijalno hegemone klase u srpskom društvu – kompradorske buržoazije.

STRATEŠKE DILEME SAVREMENE KULTURNE POLITIKE U SRBIJI – KOLIKO SMO DALEKO OD URAVNOTEŽENOG DELOVANJA

/in /by

Predmet rada su strateške dileme socijalnog razvoja koje sadrže značajan potencijal da utiču na kvalitet života građana, pa time i konceptualizaciju kulturne politike u Srbiji, a ipak su tokom tranzicionog perioda ostale izvan javnog prostora i javnih debata: unutrašnja-spoljašnja kultura, endogeni-egzogeni resursi, selo-grad i mnoge druge. Cilj istraživanja je da sagleda kompleksnost savremene kulturne politike i analizira njene kapacitete za demokratizaciju kulturnog sistema i uključivanje seoskog stanovništva u kulturni život. Empirijsko istraživanje zasnovano je na studiji slučaja administrativnog, industrijskog i kulturnog centra južnog Banata – grada Pančeva i sela na njegovoj teritoriji koji se može smatrati reprezentativnim primerom usklađenog delovanja ekonomske, prosvetne i kulturne politike čije su aktivnosti od presudnog uticaja na kvalitet života građana. Istraživanje pokazuje rezultate javnih praktičnih politika vođenih počev od rane faze industrijalizacije početkom 18. veka, pa sve do danas, a analizirajući njihove snage i slabosti, nastoji da ukaže na pravac delovanja kulturne politike u budućnosti.

.

SRPSKA KULTURA U TRANZICIJI – NOVE KONTRADIKCIJE

/in /by

Tri ključne tranzicijske kontradikcije kulture u Republici Srbiji (i srpske kulture) su: 1) konfuzan odnos između države i kulture, 2) uloga tržišta u kulturi, 3) politička instrumentalizacija kulture i problem opšteg interesa u kulturi i umetnosti. U prvom delu se razmatra promenljiv odnos države i kulture od 1990. do 2011. godine. Država i njena kulturna politika se kritikuje sa antietatističkih pozicija ali se istovremeno od nje očekuje da unapredi razvoj kulture. Slobodno tržište kao ključan pojam tranzicije nije naišlo na dobar prijem u srpskoj kulturi. Nešto zbog krize nešto zbog tradicije, državne podrške u kulturi i umetnosti. U drugom delu se ukazuje na političku upotrebu umetničkog stvaralaštva koje je pomognuto od strane države. Kritička analiza ovih pojava suočava se sa dilemama demokratije u kulturi pri čemu se postavlja pitanje opšteg nacionalnog interesa u ovoj oblasti. U zaključku se podvlači očekivanje nastavka kontradikcija u kulturnoj politici Srbije a ne njihovo razrešenje.

OBIM POJMA KULTURE I KULTURNA POLITIKA

/in /by

Autor otvara jedan aspekt problema definisanja pojma kulture – njegov značaj za koncipiranje kulturne politike, i sledeće teme: 1. stanovište: tehnološka globalizacija – privredna i zakonodavna integracija – kulturna komunikacija; 2. neki momenti istorije užega i širega definisanja i zakonske instrumentalizacije pojma kulture; 3. slučaj Srbije; 4. prednosti i nedostaci teorijske i zakonodavne upotrebe užega i širega pojam kulture, i pragmatično preporučivanje užega pojma; 5. kultura kao skup simboličkih formi i praksi, i smisaono i vrednosno orijentisanje u svetu i životu.

KULTURA SRBIJE NA RASKRŠĆU 20. I 21. VEKA – NEDOVRŠENI MODEL

/in /by

Ovaj rad je nastao na osnovu jednog istraživanja sprovedenog u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka krajem 1989. godine, sadržaja i poruka sa velike konferencije održane iste te godine u Ženevi i uvidom u reakcije kulturne javnosti povodom stanja u kulturi ovde i sada. Iz istraživanja pod nazivom „Kulturne potrebe u budućnosti i novi modeli organizovanosti kulture”, sprovedenim za potrebe Odbora za treći milenijum SANU, iskorišćeni su intervjui sa predstavnicima kulturne javnosti, novinarima kulturnih rubrika štampanih i elektronskih medija i predstavnicima tzv. reprezentativne javnosti, profesorima univerziteta, književnicima, arhitektama itd. Međunarodna konferencija održana u Ženevi pod nazivom „Pakt za budućnost“ i podnaslovom „Faktori sinteze ekonomije, kulture i komunikacija”, pružilo nam je sagledavanje jednog sasvim novog pristupa uravnotežavanju odnosa ova tri tako važna polja u svakom društvu. Najzad, analizom štampanih medija u poslednjih šest meseci, s obzirom na sve veće nezadovoljstvo u redovima ne samo umetnika i stručnjaka, nastojali smo da prepoznamo stavove kulturne javnosti i njihovu ocenu uzroka nezadovoljavajućeg stanja. Sve to, objedinjeno, posmatra se u okviru koncepta intelektualnog polja, koje, kao deo globalnog društvenog prostora, teži da funkcioniše kao simbolički prostor. Nedovršenost modela u kulturi ogleda se u tome da nije preovladao jedan čistiji model u kome se ne bi sukobljavali ostaci starog modela i u kome bi dominirali uravnoteženi odnosi između državne intervencije, slobodnog tržišta i samoorganizovanosti glavnih aktera na intelektualnom polju.

UVODNA REČ PRIREĐIVAČA

/in /by

FROJDOVA ANTROPOLOGIJA I PSIHOLOŠKA ANALIZA KORENA, PRIRODE I FUNKCIJE RELIGIJE

/in , /by

Frojdovo shvatanje ljudske prirode je „pesimističko”, pošto naglašava dominaciju iracionalnih, nagonskih i nesvesnih motiva nad racionalnim, svesnim i moralnim. Čovek je tragično, unutar sebe samoga raspolućeno biće u kojem se žestoko sukobljavaju svesno i nesvesno, nagonsko i duhovno, princip zadovoljstva i princip realnosti. On je stvorenje sklono samoobmanama, a jedna od najvećih samoobmana i iluzija je – religija. Tvorac psihoanalize sistematski nastoji da u svojoj dubinskoj kritici religije demistifikuje njeno poreklo, suštinu i društvenu i psihološku funkciju. Poreklo religije je u reakciji na osećanje krivice i kajanja koje su rezultat praubistva oca. Bog je idealizovana infantilna predstava svemoćnog oca, koji štiti, nagrađuje i kažnjava, a uteha religije je kolektivna iluzija, koja je odgovor na doživljaj vlastite nemoći. Ova uteha je prijatna, ali nije istinita, kaže Frojd. Brižljiva analiza tekstova studija i pisama prvog psihoanalitičara, kao i svedočenja njegovih najbližih saradnika, otkrivaju da i ovaj beskompromisni ateista ima svoju religiju – Nauku, a da je njegov skriveni Bog – Logos.

DA LI JE FILOLOGIJA ZAISTA PREVAZIĐENA

/in , /by

Dominacija strukturalizma u lingvistici i drugim društvenim i humanističkim naukama tokom XX veka dovela je do potiskivanja filologije. Usredsređenost naučnog istraživanja na jezički sistem i isključivanje dimenzije značenja i komunikacijske funkcije jezika, odnosno teksta, pokazala se nemoćnom da odgovori potrebi celovitog razumevanja savremenog sveta. Filologija se reaktualizuje kao neofilologija koja uvažava sve teorijske uvide strukturalne lingvistike, ali obnavlja kompleksan analitički pristup tekstu i iznova se potvrđuje kao nezamenljiva nauka o čoveku. Programi savremenog univerzitetskog obrazovanja, uključujući i one nastale na osnovu tzv. „Bolonjske deklaracije”, implicitno potvrđuju ovu tendenciju. Na primeru metamorfoza orijentalne filologije kao interdisciplinarne naučne oblasti na Filološkom fakultetu u Beogradu, pokazuje se kako raslojavanje i fragmentacija ove klasične filološke discipline predstavljaju ciklično kretanje ka jednoj novoj programskoj kompleksnosti. Silabusi savremenih studija u suštini su neofilološki osmišljeni, iako se pominjanje filologije „akademski korektno” i dalje izbegava.

ESTETSKA UTOPIJA VILJEMA MORISA

/in , /by

Cilj ovog rada je da ukaže na kulturnu i intelektualnu relevantnost misli Viljema Morisa na početku trećeg milenijuma. Ona je, u prvom redu, izložena u njegovom romanu „Novosti niotkuda” koji u budućnost projektuje društvo čija je osnovna odlika istovremena estetizacija i pojednostavljivanje života u epohi koja bi se mogla nazvati postindustrijskom. U prvom delu rada izloženi su elementi intelektualne biografije Viljema Morisa i ukazano na temeljnu raznolikost razumevanja i recepcije njegovog dela tokom poslednjih stopedesetak godina. Potom su analizirane osnovne odlike njegove utopijske imaginacije i izloženi argumenti koji govore u prilog njihove neprolazne relevantnosti. U završnom delu rada preispituje se i potvrđuje tvrdnja da je Viljem Moris bio u prvom redu morist – termin kojim je označena njegova originalna sinteza romantizma, marksizma i utopizma.

KULTURA STRAHA

/in , /by

Ovaj rad pokazuje da su savremeni strahovi dostigli takav intenzitet da se može govoriti o kulturi katastrofe. U momentu kada se čini da je više nemoguće obezbediti sredstva za smanjenje rizika i kada se pokaže očigledna nesposobnost da se predvidi ponašanje prirode i društva rađa se sveobuhvatno osećanje straha pred prestojećom katastrofom. Katastrofizam, moglo bi se reći postaje etos globalnog poretka sveta. Osećaj nemoći leži u nepopunjenom prostoru koji leži između pretnji i naših odgovora na njih. Izlazi koji se nude prate trasirane puteve razvoja, zacrtane u hegemonijskom modelu neoliberalizma i globalizavije čime se guše alternative i u pomoć priziva ono što je do ovog stanja i dovelo. Budućnost je problem koji treba rešavati svim raspoloživim sredstvima, jer je teško poverovati da nam je istorija ostavila otvorenim samo nekoliko mogućnosti.