Arhiva

Ovaj rad razmatra mogućnost delovanja i ostvarenja vizije i strateških ciljeva Internacionalnog simpozijuma skulpture Terra u Kikindi i postojeće i moguće uloge strategija i instrumenata kulturne politike u njegovom kontinuiranom delovanju. Zbog tačnog definisanja ovog odnosa, u prvom delu rada bavimo se studijom slučaja Simpozijuma „Terra” i objektivnim sagledavanjem i utvrđivanjem svrsishodnosti kulturološkog sadržaja i društvene i ekonomske opravdanosti strateških ciljeva Simpozijuma, kao neophodnog preduslova za implementaciju kulturne politike u ostvarenje kontinuiranog delovanja Simpozijuma i vizije organizacije. Cilj rada je da dokaže mogućnost realizacije strateških ciljeva Simpozijuma i u uslovima ekonomske krize i objektivne nemoći odgovarajućeg resora (kulture), u uslovima restriktivnog budžeta, da problem samostalno razreši. Tim povodom, drugi deo rada bavi se uključenjem drugih javnih politika, u skladu sa udelom delovanja Simpozijuma u njihovim oblastima i preporučuje sprovođenje strategije povezivanja i to međuresornog (u okviru svakog od tri nivoa Uprave) i međuvladinog, objedinjavanjem finansijskog učinka sva tri nivoa Uprave – Opštine Kikinda, AP Vojvodine i Republike Srbije.

Televizijski intervju je već decenijama osnovno novinarsko sredstvo kako za prikupljanje informacija, tako i za informisanje javnosti. Osnovni element intervjua je informacija, a osnovna ideja je da ta informacija bude istinita. Međutim, u praksi to nije uvek slučaj. Predmet ovog istraživanja su diskurzivne strategije kojima se intervjuisane ličnosti služe da izbegnu da daju odgovor na pitanja intervjuera, tj. da izbegnu da otkriju, delimično ili u celosti, istinu koju javnost očekuje da čuje. Primenom kritičke analize diskursa pokušali smo da identifikujemo načine na koje intervjuisani izbegavaju odgovor u specifičnoj vrsti intervjua – konfrontacionom intervjuu koji odstupa od normativa uobičajenog televizijskog intervjua po tome što su intervjueri agresivniji u traženju istine, pa je time intervjuisanom teže da je izbegne.

Mediji i novinari danas egzistiraju u okolnostima koje menjaju celokupan način njihovog rada i poslovanja, medijsku i novinarsku kulturu i utiču na to da se ovaj trenutak posmatra kao epoha promene fundamentalnih funkcija novinarstva i medija. Za razumevanje okolnosti je neophodno uviđanje globalne važnosti uloge medija i izvornih principa novinarstva, ali i aktuelnih promena u praksi, a kako bismo shvatili posledice tih procesa. Krajnji cilj je i analiza ispravnosti pojedinih procena, zarad analize budućnosti novinarske profesije – esencije sveta medija, bez obzira na koji ga način posmatramo. Nužnim se čini globalne izazove koje donose (već su donele) nove tehnologije i novi mediji posmatrati sveobuhvatno, kroz više aspekata, a jedan od načina može biti i ovaj ponuđen u ovom radu – kroz dimenzije: 1. Menjanje javne funkcije i uticaja novinara i novinarstva (informisanja uopšte), 2. Menjanja medijske svakodnevice i organizacije novinarskog posla. Njihova sinteza možda može značiti i dobijanje validnih procena smera u kojima će se se novinarstvo dalje razvijati. Ona, pak, vodi i fokusu ka dimenziji upravljačko-uređivačke funkcije u medijima, koja je uvek (iako se često zapostavlja) ključna po pitanju njihove poslovne i svake druge egzistencije, samim tim i načina na koji se obavlja novinarski posao. To znači i jedno od ključnih pitanja danas – pitanje održivog modela novinarsko-medijske egzistencije (u poslovnom, ali i u kvalitativno-izveštačkom smislu) u 21. veku.