Arhiva

Dostupnost, bogatstvo, kvalitet i raznovrsnost oblika kulturnih aktivnosti i proizvoda, kao i načini posredovanja kulturnih sadržaja, od suštinskog su značaja za decu u periodu optimalnom za njihovo usvajanje (ponuđenih sadržaja) dok njihovo lišavanje ima neposredne, ali i dugoročne negativne posledice. Stoga, od kulturne ponude namenjene deci zapravo zavisi izgradnja odnosa prema kulturi, kulturnoj produkciji i potrošnji u odraslom dobu. Nadovezujući se na istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Kulturna ponuda namenjena deci Beograda iz 1983. godine pokrenut je projekat kulturna participacija i kulturno nasleđe. Cilj ovog dvogodišnjeg projekta čija je realizacija otpočela 2014. godine je dvostruk. Njegov prvi cilj jeste formiranje baze podataka o projektima ustanova kulture namenjenih deci koja bi bila dostupna svim potencijalnim istraživačima, pre svega onima iz oblasti humanističkih nauka. Drugi cilj, ništa manje značajan od prethodnog, jeste izgradnja podsticaja inovativnosti u osmišljavanju programa kroz koji ustanove kulture doprinose aktivnoj participaciji ljudi različitih uzrasta u procesima razvijanja kulture. Digitalizujući dokumentaciju o Školigrici omogućeno nam je da ovaj poduhvat sagledamo u svetlu folklora shvaćenog kao umetničke komunikacije u malim grupama koja ostavlja značajnog traga među ljudima različitih generacija – od prvog do četvrtog životnog doba.

Od ekspozicije Rodžera Fentona u trajanju od 15 sekundi do Instagrama. Prvi ratni fotograf mogao je da fotografiše vojnike pored rova u ugodnom ćaskanju, a prizore smrti nije fotografisao. Hteo je da rat prikaže u boljem svetlu. Fotografija koju je Fenton snimio na Krimu a da je više od dobronamerne dokumentarnosti jeste Dolina smrti. Na toj fotografiji nema eksplicitne smrti iako ona jeste portret smrti bez mrtvih. Danas najnovijom Instagram aplikacijom scene smrti možemo „popeti” na Internet prilikom samog eksponiranja. Fotografije smrti koje smo snimili usput na lokalnom drumu odmah će se naći na našim FB (fejsbuk) profilima, Tviteru (Tweeter), Foursquare, Tumblr, Flickr i Posterous. Hibridne forme fotografskih aplikacija i društvenog umrežavanja detabuizovale su dodatno prizore smrti osvakodnevljujući ih što je prethodno u manjoj meri učinila digitalna fotografija. Prvi značajniji pomak bio je prelaz na film u koturu marke Kodak (vi škljocajte, a mi ćemo uraditi sve ostalo). Fenomeni koji dodatno bočno osvetljavaju proces detabuizacije smrti i stvaranja fenomena popularne kulture, jesu Vidži (Weegee) i ostali fotografi-umetnici koji se oslanjaju na njegovu tradiciju.

Istraživanje, obnova i održavanje nepokretne kulturne baštine zahteva sredstva za finansiranje. Potrebno je stručno razmotriti sve probleme, stanje na terenu, potrebe i predložiti nov način finansiranja koji mora biti u skladu sa mogućnostima društva i načelima tržišta. Spomenički prihod predstavlja način uključenja nepokretne kulturne baštine u ekonomski život. Ukoliko se postupa prema stručnim načelima, takvo uključenje ne pretstavlja napad, negaciju ili profanizaciju nasleđa već prvi korak u regulaciji spomeničkog potencijala neke teritorije. Spomenički prihod obezbeđuje održivo upravljanje spomenikom, definiše maksimalni broj korisnika spomenika, ograničava eksploataciju spomenika, podstiče na pravilan odnos prema spomeniku, stimuliše balans između prihoda i rashoda, daje podsticaj daljem istraživanju, obezbeđuje sredstva potrebna za tekuće održavanje i dalja istraživanja itd. Prilikom istraživanja korištena su teorijska i praktična iskustva zemalja koja su uvela naplatu Spomeničke rente.