НОВОМЕДИЈСКА СЛИКА И ИЗВОЂАЧКЕ УМЕТНОСТИ: ВИДОВИ ИНТЕРАКЦИЈЕ

/in /by

У овом раду бавим се видовима интеракције између извођења и екранске слике, као и улогом нових медија у постдрамском театру. У контексту електронске репрезентације и репродукције извођачких уметности, која се у највећој мери своди на превођење у екранску слику, анализирала сам феномен екрана, његову генеалогију и позицију спрам тела посматрача и тела извођача. Узимајући за теоријско полазиште студије перформанса, а крећући се у дискурзивном оквиру постдрамског театра и екранске теорије, испитала сам могуће моделе интеракције новомедијске слике и извођења у области театра, перформанса и видео инсталације. Посебну пажњу посветила сам анализи односа екранске слике и тела извођача, при којем присутно тело постаје крајње одредиште, а фасцинација живим телом подразумева жудњу за оним што је иза оквира појавности. У том смислу осврнула сам се на питање етичке базе света медијске/екранске културе у односу на свет извођачких уметности и показала процесе којима употреба медијских технологија у извођачким уметностима омогућава симултаност и уношење неизвесности у статус реалности приказаног.

КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ

/in /by

Од 2006. године када је Радио–телевизија Србије почела процес трансформације у јавни медијски сервис, пред Телевизију Београд постављени су програмски захтеви карактеристични за високе стандарде јавног сервиса. У овом раду анализира се програм о култури, као један од показатеља успешности трансформације Телевизије Београд у јавни сервис, с обзиром да је реч о програму који је значајан за ширење знања и остваривање образовне функције медија, као и за очување културне баштине и културног идентитета народа. Више од пола века културни програм је заузимао значајно место у програму Радио-телевизије Србије, која је поставила како ауторске тако и продукцијске стандарде вредне пажње. Циљ овог рада је да се установи место и улога садржаја посвећених култури на Телевизији Београд. Полазна хипотеза је да темама из културе данас није посвећено довољно простора на Телевизији Београд. Концепција формата познатог као „Културно-образовни програм“, чини се, није најбоље решење јер се и у „конгломерату“ разноврсних програмских садржаја место за културу налази на маргинама.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ДРУШТВА У НОВОМ МИЛЕНИЈУМУ

/in /by

Сектор културе постао је значајан партнер у економском развоју земаља. Значај креативног сектора, креативности, културе и уметности све је већи у новом миленијуму. (Година 2009. била је у ЕУ проглашена „Годином креативности“.) Ако је информатичка ера донела логичан, линеаран, транспарентно организован систем размишљања, нова концептуална ера заснива се на инвентивности, креативности, емпатији, особинама које су атрибути културе и уметности. Снага креативног сектора лежи у коришћењу културних потенцијала не само метропола, већ управо малих средина, ради њиховог економског развоја и бржег напредовања. Због тога развој културног туризма, нарочито фестивалског туризма, мора подржати шира културна заједница, али и сама држава, јер је јака култура и уметност оно чиме се можемо појавити равноправно на глобалном светском тржишту.