ЧОВЕК И РЕЛИГИЈА

/in , /by

ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

/in /by

Овај рад представља закључке упоредне анализе организационих култура Европског центра за културу и дебату Град и Омладинског центра Црна кућа, предузетничких пројеката који су настали као иницијативе организација невладиног сектора. На основу препознатих најбољих модела деловања ових пројеката – организација, рад нуди смернице за управљање предузетничким културно-уметничким или активистичким организацијама невладиног сектора. Садржај анализе организационих култура је подељен у неколико целина: организационе структуре, комуникациони модели, програмске политике, вредности и методе мотивације који су заступљени у организацијама.

ОД ФИЛОЗОФИЈЕ ПРВОГ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА ДО ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ

/in /by

Пре појаве радија и телевизије, илустрована штампа је била основно медијско средство преношења информација и забаве. Насловне стране су повезане с наративним садржајем у часопису, али и у вези са афинитетима читалачке публике. Као део масовне културе, илустрована штампа је пратила популарно, излазећи у сусрет захтевима читалаца, али је представљала и „пропагирано“, тиме што је била одраз државне политике, актуелних друштвених питања и у великој мери инструментализована. Основни принцип фотографија примењиваних у фотожурнализму је документарност, прецизна и аутентична белешка стварности. Међутим, одређени податак увек ће се преносити у корелацији са потребама наручиоца, уређивачке политике или ширег друштвено-политичког контекста. Циљ овог рада је да једно заокружено временско и политичко раздобље представи кроз теме, које је пратила и фотографски репродуковала илустрована штампа.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА УМЕТНИКА У ИЛУСТРОВАНОЈ ШТАМПИ У ОКВИРУ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ АГИТПРОПА 1945-1952

/in /by

Начин на који су уметници и њихово стваралаштво били заступљени у илустрованој штампи, посебно првом послератном илустрованом листу Дуга, у периоду обнове и изградње, указује на њихову прилагођеност захтевима нове културне политике под контролом Агитпроп апарата ЦК КПЈ. Указано је на мобилизаторску улогу штампе као истовременог носиоца визуелног и наративног садржаја, потом и на селективну „употребу“ уметника, уметности и културе уопште у наглашавању континуитета са историјском прошлошћу, совјетских културних утицаја и укупног социјалистичког преображаја. Анализирани су мотиви који су условили представљање одређених и одговарајућих уметничких садржаја на насловним странама и идентификоване су поруке које су ове представе емитовале. У складу са политичким променама, праћене су промене у штампи од краја четрдесетих година 20. века, како у концепцији тако и у избору илустрованог материјала као концепцијске подршке. Посебно је истакнуто слабљење совјетског културног утицаја, промене у презентацији уметника-савременика и њихово делимично ослобађање од просветно-педагошке улоге периода социјалистичког реализма.

THE MUSEUM AS FORUM AND ACTOR

/in /by