ФАКТОР „КУЛТУРА“ У ГЛОБАЛНОМ ДРУШТВЕНОМ СИСТЕМУ

/in , /by

КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА

/in /by

Радом „Кибернетски еугенизам: Култура у Бермудском троуглу и нестанак човека“ идентификујемо стратешке теоријске појмове и правце анализе стања у култури крајем двадесетог и почетком двадесет-првог века у делу Пола Вирилиа, теоретичара културе, феноменолога, чија мисао рубно захвата подручја физике, филозофије, политике и урбанизма. Анализе Пола Вирилиа фокусиране су на узајамно преплитање и преузимање човекове онтологије која се одвија у троуглу: рат – брзина – средства репрезентације, какве су машине перцепције и логистика перцепције. Вирилиов пројекат није међутим тек идентификовао утицај унутрашње логике и специфичности појединих технологија или технолошких феномена на културу, већ је проникао у широке импликационе димензије које ове технологије имају по колективну перцепцију простора и времена, при чему је свака нова технолошка направа одредила смер дисциплиновању и колонизацији људског субјекта, омогућавајући успостављање глобалитарне моћи која, подржана науком без савести: биотехнолошким екстремизмом, уздрмава и урушава саме основе хуманитета.

МАС-МЕДИЈИ И КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

/in /by

У раду се проблематизују могућности развоја критичког односа према мас-медијским садржајима, у складу са схватањем масмедија као посредника у преносу већ интерпретираних значења, те семиотичком тезом да медији конструишу друштвену реалност за појединца. Најпре су размотрени неки механизми мас-медијског убеђивања, а затим је учињен покушај да се сагледају психички процеси, што леже у основи пријемчивости конзумената на убеђујуће медијске поруке, а у светлу шире применљивих модела, који на различите начине тумаче улогу и тачност интуитивних и хеуристичких процеса у суђењу. Упркос увођењу конструката који наводе на утисак о психолошком искораку у правцу мистификације сазнајних процеса, операционализације кључних варијабли и теоријске интерпретације наглашавају улогу претходног знања и искуства. У завршном делу рада полемише се о могућностима превазилажења концептуалног несклада различитих приступа у проучавању сазнајних процеса, те о значају интеграције интуитивно и аналитички процесираних информација за критичко сагледавање не само медијског симулакрума него и ширег друштвеног контекста.

НАУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У СРБИЈИ – ПОНУДА И ИСКУСТВА КОБСОН-А

/in /by

Највећи део набавке иностраних научно-техничких информација се у Србији обавља посредством Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). У раду је дат преглед претплаћених информационих сервиса који се нуди истраживачима у Србији, али и услуга које су у домену библиотекара. Посебно су описана искуства из два најчешће коришћена сервиса (ЕлеЧас и Наши у WoS), као и подаци везани за удаљени приступ. Посебан део рада бави се комуникацијом корисник-библиотекар у електронском окружењу.

ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИЈА 2.0 – ФЕЈСБУК КАО ВИРТУЕЛНА ЗАЈЕДНИЦА

/in /by

У раду је дат преглед контекста у коме је настала друштвена мрежа “Фејсбук”, као и његове опште карактеристике из комуникационо–лингвистичког угла, с нагласком на друштвени утицај који такве “мреже” могу да имају. Потом се детаљније разматрају неколики аспекти “Фејсбука”, као што су новости и зид, који служе да би се корисници обавестили о променама у статусу других корисника, “блогерски” аспект “Фејсбука” у облику статуса и белешки, чиме сам корисник својим “пријатељима” преноси детаље из свог живота на мање или више исцрпан начин, ћаскање, које се одвија на веома сличан начин као и раније електронско ћаскање, само што је ограничено на комуникацију међу људима који су једни другима “пријатељи” на “Фејсбуку”, и чачкање, својеврсно флертовање међу корисницима које игра фатичку улогу одржавања контаката. У закључку, дат је осврт и на негативне аспекте умрежавања и комуницирања на “Фејсбуку”.

УПРАВЉАЊЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КАПИТАЛОМ У КРЕАТИВНОМ СЕКТОРУ

/in /by

Упркос подацима о високој стопи раста креативних индустрија, предузећа која послују у овом сектору и даље имају потешкоћа у привлачењу инвестиција. То је, пре свега, због постојања неадекватне комуникације између предузећа и инвеститора. Креативност сама по себи није питање, јер постоји велики број интересантних идеја и креативних појединаца. Проблем је претварање те креативности у комерцијални производ. Будући да је креативни сектор у процесу стварања вредности највише ослоњен на интелектуална средства, она која су по својој природи неопипљива, то за овај сектор повлачи нову врсту изазова у смислу одређивања њихове вредности и потенцијала стварања профита. За предузећа у креативним индустријама ово је од круцијалног значаја, јер само уколико науче и разумеју како да идентификују, евидентирају и трансформишу своја интелектуална средства у економску вредност, моћи ће и на системски начин да управљају процесом стварања вредности и да потенцијал својих интелектуалних средстава да створе будуће новчане токове јасно прикажу потенцијалним инвеститорима. Предмет овог рада је управљање интелектуалним капиталом у контексту креативних индустрија. Циљ рада је да се истраже путеви артикулисања начина стварања вредности предузећа која послују у креативном сектору, као и повезивање тих начина са конкретним управљачким активностима, посебно оним везаним за стварање одговарајућег пословног модела.