КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА МИСИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

/in /by

ДРАГАН ХАМОВИЋ, ЗНАЦИ РАСПОЗНАВАЊА: ПРИЛОЗИ ЗА
САМОРАЗУМЕВАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, CATENA MUNDI,
БЕОГРАД, 2020

О НЕСВАКИДАШЊОЈ ПРЕДАНОСТИ СОЦИОЛОГИЈИ

/in /by

ДРАГАН ТОДОРОВИЋ, ПРИРЕЂИВАЧ ЗБОРНИКА БИТИ СОЦИОЛОГ:
СПОМЕНИЦА ДРАГОЉУБА Б. ЂОРЂЕВИЋА, НОВИ САД: ПРОМЕТЕЈ И НИШ:
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ, 2019

ЊИХОВА ПРИЧА – ОД КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА ОСУЂЕНИЦА ДО РЕСТОРАТИВНОГ ПОЗОРИШНОГ ПЕРФОРМАНСА

/in /by

Програми социјалне рехабилитације осуђених лица, засновани на идејама терапијe
уметношћу и принципима ресторативне правде, стичу све ширу афирмацију. Они почивају
на идеји да пуко кажњавање учиниоца кривичног дела није довољно да допринесе сузбијању
криминалитета, већ да треба трагати за иновативним и креативним приступима решавању овог, нажалост увек актуелног, проблема. Захваљујући својим снажним трансформативним ефектима и ресторативним елементима, међу овим програмима се издвајају радионице
креативног писања и позоришног рада осуђених лица, посебно када се примењују у синергији,
што је представљено у овом раду на примеру позоришне представе Њена прича.

СИМБОЛИКА СРЦА

/in /by

Срце од најстаријих времена представља један од највише проучаваних органа. Већ
на самим почецима писане историје налазимо записе о овом органу, а сматра се да су различита веровања била везивана за њега и раније. Људи су врло рано запазили да срце заузима
централно место у телу, да престанак његовог рада означава смрт како код људи тако и код
животиња и да узбуђење мења ритам његовог рада. Међутим, поред физиолошке функције
овог органа, током историје, срцу су придаване различите магијске и религијске функције.
У данашњем свету срце је превазишло појам знака и постало је симбол допадања, љубави
и повезаности међу људима. У раду ћемо приказати различита значења овог симбола кроз
историју до данашњих дана, а у циљу разумевања истог у културолошким оквирима.

ПРEПИСKA НИKOЛE TEСЛE И OРВИЛA РAJTA СAЧУВAНA У НAУЧНИKOВOJ ЗAOСTAВШTИНИ У MУЗEJУ НИKOЛE TEСЛE

/in /by

Визиoнaри и твoрци сaврeмeнoг тeхничкoг дoбa, Никoлa Teслa и брaћa Вилбур и
Oрвил Рajт, рaдили су и ствaрaли у Сjeдињeним Aмeричким Држaвaмa у пeриoду последње
две деценије 19. и прве половине 20. века. Свojим тaлeнтoм, умeћeм и великим пoжртвoвaњeм
ствaрaли су нoви и мoдeрниjи свeт. У Teслинoj зaoстaвштини, пoрeд библиотечког фонда,
личних и тeхничких прeдмeтa, чувa сe и oкo 156.000 листова архивске грађе кojа хрoнoлoшки
и тeмaтски у цeлини прaти њeгoв живoт и стваралаштво. Meђу aрхивским документима
налази се и нeкoликo писaмa кoja су oви вeликaни науке мeђусoбнo рaзмeнили. Сaчувaнa су и
двa oдoбрeнa пaтeнтa зa мoдeл aвиoнa брaћe Рajт, штo свeдoчи o Teслинoм интeрeсoвaњу
зa њихoв рaд и истрaживaњa. Циљ рaдa je дa aнaлизира сaчувaна дoкумeнтa прeпискe из архивског фонда музеја, као и остaле дoступне извoре и тако сагледа њихово интересовање за
област ваздухопловства, дефинише кaрaктeр међусобног познанства и oткриje нoвe дeтaљe
из живoтних прича ових визионара.

ЖИВОТ СЛИКЕ ПОСЛЕ СМРТИ УМЕТНИКА

/in /by

Пратећи пут слике после одласка једне од најмаркатнијих фигура нашег стваралаштва Петра Лубарде, суочавамо се с питањем у којој мери смо испунили задатак у вези са
заштитом културног добра које нам је поверенo на чување. Обрађујући податке из најобимнијег регистра у документацији Факултета ликовних уметности, с мноштвом актуелних и
сензационалистичких наслова који прате живот слике, сазнајемо о формирању богате колекције коју је уметникова супруга Вера Лубарда поклонила Граду Београду, отварању Спомен-галерије Атеље Петра Лубарде недуго потом, његовом затварању и падању у заборав. Ипак, у
светлости века рођења нашег цењеног уметника јавила се потреба за ретроспективним
изложбама, што је, уз обележавање јубилеја и формирање Легата Петра Лубарде, у одређеној
мери исправило деценијско занемаривање дела овог уваженог сликара од стране стручне јавности и надлежних институција из области културе. Објективним приступом сачуваним
подацима, који су бележени пером бројних историчара уметности, критичара и новинара,
а који се чувају у досијеу Петра Лубарде, у раду су изнети најактуелнији догађаји о животу
слике у периоду од смрти уметника до данашњих дана.

МУЗЕАЛИЗАЦИЈА КОЛЕКЦИЈЕ ЦРНО-БЕЛИХ НЕГАТИВА ИЗ ЛЕГАТА АЛЕКСАНДРА СИМИЋА

/in /by

У раду се прати музеализација колекције црно-белих негатива из Легата Александра Симића, фотографа Југословенске војске у отаџбини, односно њена интеграција у фонд
Музеја Југославије, који досад није прикупљао грађу равногорске провенијенције. Такође, покренута су и разматрања која се тичу правног статуса поклоњене грађе у установама културе
како би се у корелацији с њима одговорило на питања која се тичу музеолошког третирања
предмета доспелих у Mузеј. Под тим пре свега подразумевамо процес музеалне селекције, односно валоризацију поклоњене фото-грађе, њену дигиталну и документацијску обраду и, на
крају, сагледавање комуникацијског потенцијала примљене колекције у односу на фонд Музеја, који због своје хетерогености и природе настанка, доноси пред истраживаче многобројне
изазове

ЛЕГАТИ У ЗБИРЦИ ЗА НОВАЦ И МЕДАЉЕ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

/in /by

У Музеју града Београда, од укупно двадесет осам легата, у Збирци за новац и медаље налазе се легати Ђорђа Новаковића и Светозара Ст. Душанића. Оба легата поклоњена су
седамдесетих година 20. века. У раду су, након кратког осврта на појам и законско тумачење
легата у културној политици Србије, приказане студије случаја поменутих легата – папирних новчаница и римског металног новца у Збирци за новац и медаље. Поред кратке биографије легатора, начина на који су ови легати формирани и њихове садржине, начињен је покушај да се на основу расположиве документације из музејске архиве прикаже како су збирке,
поклоњене Музеју, постале легати. Рад разматра и питања у којој мери и с колико успеха су у
пракси спроведене музеолошке активности – заштита (чување, конзервација, рестаурација
и документација) и комуникација (излагање и едукација).

КОНСТРУКЦИЈА НАРЦИСОИДНОГ ЛИКА УМЕТНИКА У АУТОБИОГРАФИЈИ САЛВАДОРА ДАЛИЈА

/in /by

Рад истражује, у оквиру студија трансдисциплинарности, феномен нарцизма и
нарцисоидни лик у уметности – књижевном делу Ја сам геније Салвадора Далија (The Secret
World of Salvador Dali) и ликовном делу Метаморфоза Нарциса, у Далијевој поезији, кроз митологију и психоанализу, као и грађење нарцисоидног лика (уметничке Персоне) као предлошка
стратегије идентитета у савременим уметничким праксама. Aнализиране су неке специфичности Далијеве личности и креативног испољавања – са освртом на његово детињство,
затим се испитује појам нарцисоидне структуре личности по Сигмунду Фројду, као и улога
Далијеве супруге Гале у његовој уметности. У рад су укључени постулати надреализма које
је Дали примењивао из Бретоновог Манифеста надреализма и надреалистичке праксе, као и
утицај Фројда и Далијев сопствени метод критичке параноје. За студију случаја послужила
је слика Метаморфоза Нарциса, њен визуелни, садржајни, стилски и симболички свет. У завршном делу описане су фасцинантне размере култа личности које је Далијев нарцисоидни лик
досегао у последњим годинама живота. Посебно је анализирана музеализација Далијевог опуса, затим бројни музеји-легати, задужбине и збирке, чијим успостављањем је трајно изграђен
споменик уметнику и интернационални статус митолошке фигуре – бренд Дали.

НЕКИ ПРИМЕРИ ИНТЕРАКЦИЈЕ ДОМИНАНТНИХ И НЕДОМИНАНТНИХ МОДЕЛА У ИСТОРИЈИ МИШЉЕЊА

/in /by

Каква су узајамна дејства између доминантних и недоминантих модела у историји идеја? Да ли су доминантне парадигме мишљења и апсолутне претпоставке једног доба прожети скуповима недоминантних, различитих па чак и садржински супротстављених идеја,
претпоставки и веровања? Ако јесу, у којој мери? Да ли је процесима потискивања недоминантних модела (у виду материјалног затирања трагова и уништавања њихових заговорника) могуће контролисати путање идеја, њихову циркулацију и историјско међудејство? Како
потиснуте идеје утичу на доминантне моделе мишљења?