КУЛТУРА ИЗМЕЂУ РАТА ДУХА И ДУХА РАТА: СЛУЧАЈ ИРИНЕ АЛЕКСАНДЕР

/in /by

У раду се истражује схватање културе у делу руске емигрантске списатељице Ирине Александер (1900-2002), полазећи од појмова „рата духа“ и „духа рата“, значајних за разумевање њених естетичких и политичких идеја, али и њене уметничке и друштвено-политичке делатности.

ОДБРАНА УМЕТНОСТИ У СРПСКОМ ФИЛМУ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА

/in /by

Српски филм (2010), редитеља Срђана Спасојевића, разматра се у контексту одбране уметности, поетика декаденције и структурално-семиотичке теорије моделизације, са нагласком на њеним етичким аспектима. Висока стилизованост и моделизацијска моћ овог филма у супротности су са псеудодокументаристичком формом која данас преовлађује на филму. 

ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

/in /by

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.

МУЗЕЈСКА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ: НАСТАЈАЊЕ, КРИЗА И НОВИ ПОЧЕТАК

/in /by

Од оснивања Музеума сербског, 1844. године, протекло је више од век и по, време испуњено сталним променама које су условљавале дисконтинуитет политичког статуса Србије, што је директно утицало и на историјски развој културне политике, а сходно томе и на развој музеја, музејске делатности и музејске мреже. Овај рад има за циљ да прикаже историјску вертикалу развоја музеја у Србији у односу на актуелне моделе културних политика.

СУБЈЕКТИВНОСТ, ЕГЗИСТЕНЦИЈА, СТРУКТУРА

/in /by

У овом тексту покушавам да реконструишем неке аспекте Марићевог тумачења Фукоовог структурализма у његовом уводном есеју за српскохрватски превод Фукоовог дела „Речи и ствари“ (“Егзистенцијалне основе структурализма”, 1971). Централне теме овог тумачења груписане су и анализиране под три основна наслова, који одговарају Марићевој дискусији тезе о смрти човека, која је у то време била у моди, његовом испитивању водеће улоге лингвистике као будућег узора за друштвене науке, као и његовом разматрању граница структурализма. У закључку се истиче да се Марићево рано разрачунавање са Фукоовим структурализмом може схватити и као антиципација каснијег развоја мишљења овог аутора, која ће га временом вратити, у његовим последњим књигама, до комплекса питања која се непосредно тичу разјашњења филозофског статуса субјективности.