ФЕНОМЕН QUOTES КАО СИМПТОМ ОДСУСТВА (КРИТИЧКЕ) РЕФЛЕКСИЈЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК

/in /by

Текст критички преиспитује актуелна поимања појединих културних феномена (quотес), у светлу разматрања комплекса глобалног комуникацијског и медијског напретка, заснованог на убрзаном развоју нових технологија и процеса „друштвеног“ умрежавања, а посредством коришћења Интернета и тзв. социјалних мрежа, као што је Фејсбук. У фокусу истраживања је истакнута појава прекомерног цитирања, која је готово преплавила друштвене мреже, општим супституисањем питања смисла, ритуализованим облицима комуницирања у виртуелном простору, те призивања сећања на некадашње појавне облике културе, било у функцији симулирања традиционалних образаца културног понашања или пак покушаја присвајања/интројектовања цитираних искустава у сврху властите идентитетске деконструкције.

ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА VS. МИСЛИТИ МЕДИЈЕ

/in /by

Текст говори о неопходности утемељења филозофије медија у данашњем времену, у садејству или насупрот многобројним савременим теоријама медија које заступају различите идеје, концепције и интерпретативне оријентације, везане за нерефлектовану медијску онтологију. Ова нерефлектована онтологија је, заправо, владајућа идеологија нашег времена, коју филозофија медија треба да доведе у питање. Проблем утемељења филозофије медија посебно је актуелан с обзиром на ситуацију интензивног вођења медијских ратова, како би се они превенирали, разумели, критички анализирали и практично разрешили у овом пољу медијских истраживања.

ЈАВНИ ДИСКУРС И САВРЕМЕНО НОВИНАРСТВО

/in , /by

Новинар-манириста и нема сопствених намера. Одриче се чина стваралаштва у новинарству. Стваралаштво замењује фразирањем. Клони се своје маште. Понављање схема, клишеа, шаблона јесте интелектуална раван по којој се најчешће креће. Језиком се само ублажавају стварне напетости и лакира стварност, у црно или бело, свеједно. Његово незадовољство постаје гротескно парцијално кретање према лажним украсима. Уместо да се наоружа мудрошћу и стрпљењем, новинар се сурвава у клишетизиране меандре језика и са патетичном упорношћу не суочава се са правим проблемима. Новинар као да не види добро, па и језик прилагођава упорном слепилу увећавајући еуфемистичка чворишта свога језика. Он, најчешће, само алудира на ствари, али их не чини видљивим. Он трага, али ређе налази. Сумња, али не открива до краја. Делује по принципу истоветности, мењајући мало простор око себе. Принцип сличност је његов трајни поетички мото. Новинар-манириста свуда види сличности и знаке истоветности. За њега све појаве личе помало једна на другу. Тешко увиђа запретане везе међу стварима.

РЕТОРИКА И ЕКРАН

/in /by

У раду су проблематизовани нови аспекти реторике и екранске културе. Реч је о честој и посебној трговини речима. Духовност и истинска духовитост постају све удаљенији од екрана. Постепено настаје нарочити реторички нарцизам. Гледаоци су збуњени еристичким лукавствима и реторичким маниризмом. Ипак, стварају се и нови облици непосредности којим се условљава појава хибридних жанрова.