Arhiva

Konvencionalna ekonomska teorija tvrdi da su tehnologija i tehnološki razvoj od centralne važnosti za ekonomski rast, a ekonomski rast je od centralne važnosti za kapitalizam i institucije koje su stvorene na ovoj ideologiji. U ovom radu preispitaće se važnost ulaganja u tehnologije, kako za nacionalni, tako i za globalni ekonomski rast pre svega polazeći od teze da tehnološke inovacije zavise od institucija sistema slobodnog tržišta. Rast nacionalne ekonomije takođe zavisiod stope zaposlenosti, pa se kroz rad provlači i misao da će tehnološki napredak devalvirati ljudski rad nezavisno od stepena obrazovanja. Tehnološke inovacije takođe unose brigu jer donose promene u okviru aktuelnog društveno- privrednog sistema

Srp­ska knji­žev­nost na po­čet­ku 20. ve­ka u okvi­ru istorij­ske avan­gar­de stva­ra no­ve po­e­tič­ke obra­sce. Kao osnov­ni koncept, avan­gard­ni umet­ni­ci za­stu­pa­li su kon­cept po­bu­ne: pro­tiv usta­lje­nih knji­žev­nih kon­ven­ci­ja, pro­tiv re­li­gi­je, pro­tiv tradi­ci­je, pro­tiv isto­ri­je, pro­tiv svih vr­sta au­to­ri­te­ta i ideo­lo­gi­ja. Kao do­mi­nan­tan ža­nr epo­he iz­dvo­ji­la se lir­ska pe­sma ko­ja je bi­la po­god­na za po­e­tič­ke eks­pe­ri­men­te avan­gard­nih stvara­la­ca. Pro­me­na­ma u okvi­ru lir­skog žan­ra i na­pa­dom na for­mu i prin­ci­pe po­et­skog stva­ra­nja pe­sni­ci su na­pa­da­li i po­re­dak ko­ji je da­te prin­ci­pe us­po­sta­vio. U ra­du se na pri­me­ri­ma Sta­ni­sla­va Vi­na­ve­ra, Mi­lo­ša Cr­njan­skog i Rast­ka Pe­tro­vi­ća, pre­ko te­ori­je žan­ra, pre­i­spi­tu­ju po­stup­ci kom­po­no­va­nja lir­ske pe­sme i upo­tre­be lir­skog žan­ra kao me­sta po­bu­ne i ot­po­ra pre­ma au­tori­te­ti­ma i kon­ven­ci­ja­ma

U ra­du se pre­i­spi­tu­je (an­ti)he­ge­mo­nost kao stra­teška neo­p­hod­nost sa­vre­me­nih kul­tu­ra ot­po­ra, na­sta­lih u komplek­snim uslo­vi­ma glo­ba­li­za­ci­je i nje­nih po­sle­di­ca, sa po­sebnim osvr­tom na stra­te­gi­je sa­vre­me­ne kul­tu­re ot­po­ra u Sr­bi­ji. Upo­red­nom ana­li­zom se u ra­du su­o­ča­va­ju gra­fit Ga­vri­lo Prin­cip (2013) ano­nim­nog umet­ni­ka/umet­nič­ke gru­pe „Bunt” u uli­ci Gavri­la Prin­ci­pa u Be­o­gra­du i spot za pe­smu „Bunt” (2007) gru­pe Di­sci­plin A Kitchme ve­zan za po­sled­nju bom­bon­džij­sku rad­nju u Be­ogra­du sa adre­som u uli­ci Ga­vri­la Prin­ci­pa 12-14. Ia­ko ide­o­lo­ški sa­svim dru­ga­či­je ar­ti­ku­li­san, kon­tro­verz­ni sta­tus ju­go­slo­venskog kul­tur­nog, po­li­tič­kog i isto­rij­skog na­sle­đa u ova dva slu­čaja kul­tu­re ot­po­ra u Sr­bi­ji po­sta­je uzro­kom nji­ho­vog po­li­va­lentnog sub­ver­ziv­nog dej­stva. Uli­ca Ga­vri­la Prin­ci­pa (raz)ot­kri­va ta­ko sa­vre­me­nu srp­sku kul­tu­ru ot­po­ra kao čvo­ri­šte ide­o­lo­ški i kul­tu­ro­lo­ški su­prot­sta­vlje­nih dis­kur­sa ko­je se me­đu­sob­no prizi­va­ju i ospo­ra­va­ju, pro­iz­vo­de­ći onu stra­te­ški pre­ko po­treb­nu„bu­ku” neo­p­hod­nu u pro­ce­su ome­ta­nja i pre­ko­di­ra­nja he­ge­mo­nih kodo­va dru­štva.