UVODNA REČ PRIREĐIVAČA

/in /by

PREDSTAVE SVAKODNEVICE U ROMANIMA DONA DELILA

/in /by

Rad se bavi nekima od načina posredovanja svakodnevice i predstava o svakodnevici u romanima savremenog američkog pisca Dona Delila, te sredstvima prikazivanja doživljaja mističnih i latentnih implikacija svakodnevnih praksi i iskustava. Analiziraju se prikazi momenata pojačane prijemčivosti za sopstvenu i zajedničku svakodnevicu, figure dokonog šetača i dangube kao narativna i stilska sredstva, različiti načini, uvek posredovanog opažanja i vrednovanja svakodnevnih okruženja u nekoliko Delilovih romana odnosno, kako se sam autor izrazio, „zračenje u svakodnevici”, koje se manifestuje kroz preobilje značenja, asocijacija i konotacija svakodnevnih fenomena, te njihove mistične, paranoične ili melodramatične doživljaje.

KAMERNI PROSTOR KUĆE I POETIKA PROSTORA SVAKODNEVICE

/in /by

Ovaj rad izučava specifičnu poetiku kamernih (i,  delom, otvorenih) prostora kojima se svakodnevno kreću troje glavnih junaka romana „Seobe” Miloša Crnjanskog. U radu smo pokušali da pokažemo različitost pogleda na svakodnevni prostor, iz vizure Vuka, Aranđela i Dafine. Različit doživljaj prostora odgovara različitim životnim filozofijama troje likova i utiče na različitost poetike prostora u zavisnosti od vizure lika za koju je vezana, kao i na način na koji je prostor u delu prikazan.

TAJNE BEOGRADSKE GLAVNJAČE 20-IH GODINA HH VEKA

/in /by

Zgrada policije u Upravi grada Beograda, zloglasna Glavnjača, predstavljala je simbol represije i obračunavanja sa političkim neistomišljenicima državnog režima u doba Kraljevine Jugoslavije. U radu su predstavljeni upečatljivi primeri postupanja sa nepolitičkim zatvorenicima tokom 20-ih godina HH veka. Premda su bili deo običnog sveta, tortura nad licima sa kojima se lako moglo identifikovati neretko je izazivala ogromnu pažnju javnosti. Slučaj Ljubice Ljubičić, devojke koja je preminula od posledica prebijanja u Glavnjači 1924. godine, punio je stupce u dnevnim listovima. Premda je država pokazala nespremnost da se u ovom periodu uhvati u koštac sa rešavanjem ovog pitanja, problematika Glavnjače angažovala je različite pojedince i organizacije, od kojih se istakalo Udruženje beogradskih studentkinja.

KULTURNA DIPLOMATIJA

/in /by

USPOMENA NA AKADEMIKA VLADETU JEROTIĆA

/in /by

TRANZICIJA POP KULTURE IZ POTROŠAČKOG U HIPERPOTROŠAČKO DRUŠTVO

/in /by

Autor ovoga rada bavi se turbulencijama popularne kulture na prelazu iz industrijskog – masovnog proizvođačkog, u postindustrijsko – postkulturno hiperpotrošačko društvo. U prvom delu rada, potrošački mentalitet identifikuje se kod potrošača, zaokupljenog potrošnjom materijalnih i simboličkih dobara, i kod turbo ili hiperpotrošača, koji je potrošnju uzdigao na rang fetiša. I u jednom i u drugom slučaju potrošnja ne bi mogla funkcionisati bez marketinga, reklama i stvaranja robnih marki. Posle podrobne analize opštih odlika potrošnje (u industrijskoj fazi društva) i hiperpotrošnje (u postindustrijskoj fazi), autor pod sociološku lupu stavlja konzumiranje popularnih sadržaja kulture – filma i televizije, a posebno različitih žanrova popularne muzike. U odeljku pod naslovom „Rok – od muzike pobune do tržišnog artikla” propituju se transformacije rok muzike i različitih načina njene recepcije, od prvih taktova te muzike do danas. Autor analizira posleratno tržište mladih, uključujući industriju ploča, muzičkih kaseta, ce-deova, video-spotova i ostalih nosača zvuka. Ekonomija roka i komercijalna podloga rok muzike stavljali su rok pred velika iskušenja, kada je on morao da vodi dvostruki život: jednom, da ide u susret ukusu i očekivanjima brojne i zahtevne publike, a drugi put da ostvarivanjem profita zadovolji nezajažljive apetite raznih biznismena, muzičkih producenata, organizatora i menadžera.

IZLOŽBA NOVE NEMAČKE ARHITEKTURE U BEOGRADU 1940. GODINE

/in /by

U korpusu izložbi arhitekture koje su obeležile međuratni period srpske arhitekture, veliku pažnju privukla je izložba Nove nemačke arhitekture, koja je održana u Beogradu oktobra 1940. godine. Bila je to prva izložba nemačke nacional-socijalističke arhitekture u inostranstvu. Učešće u organizacionim aktivnostima uzeo je sam vrh jugoslovenskih vlasti sa knezom Pavlom, kao pokroviteljem iste. Programski deo izložbe pripremio je arh. Albert Šper, kao inspektor javnih radova prestonice Rajha, a po direktivama ministra spoljnih poslova Ribentropa i ministra propagande Gebelsa. Izložba je privukla veliku pažnju stručne i šire javnosti, a o njoj je iscrpno izveštavala dnevna štampa. U radu su protumačeni društveni, kulturni i politički aspekti ove arhitekture i njen prijem u srpskoj i jugoslovenskoj arhitekturi.

SUBJEKT IGRE: IGRA IZMEĐU DUŠE I TELA

/in /by

Rad je posvećen poređenju tradicionalnog i savremenog estetičkog razumevanja igre, pre svega pitanju njenog subjekta – ko zaista igra? Tradicionalna estetika za subjekt igre proglašava dušu, pri čemu se telo razumeva kao puki instrument kojim se duša koristi kako bi ono umetničko u igri manifestovala u domenu intersubjektivnosti. Savremene fenomenološke estetike igre obrću ovu poziciju, te za subjekt igre proglašavaju telo. Analize u radu pokazaće, poređenjem nekoliko ključnih primera, način na koji je ova inverzija sprovedena, kao i posledice koje povlači nova ideja tela kao subjekta igre. Konačno, rad rezultuje u kritičkom ekspozeu osnovnih postavki fenomenološke estetike igre, kao i u ukazivanju na mogući horizont njenog daljeg razvoja.

ESTETIKA I FILOZOFIJA MEDIJA

/in /by

Tekst se bavi odnosom estetike i filozofije medija, i to na više načina. Najpre, u članku se konstatuje da se filozofija medija pojavila u okrilju estetike, tačnije savremene estetike. Potom se okvirno određuje njen predmet istraživanja, a u odnosu na estetiku kao prethodeću disciplinu. Komparacija između estetike i filozofije medija nastavlja se i u pogledu metoda istraživanja. Naime, filozofija medija se, za razliku od estetike, javlja isključivo u kontekstu interdisciplinarnih istraživanja. Zatim se filozofija medija dovodi u relaciju sa estetikom komunikacija, a onda se razmatra i njena veza s estetikom medija. Naposletku se pokazuje da filozofija medija doista koristi isti repertoar pitanja kao i estetika, ali da dodatno postavlja i ona pitanja koja se tiču nove estetske, odnosno medijske stvarnosti. Ova je stvarnost, kako je poznato, rezultat rada tehnologije. Filozofija medija, međutim, ne ispituje samo onu čulnost koja je proizvedena veštačkim putem, odnosno uz pomoć novih tehnologija, već se bavi i teorijama koje tematizuju tu čulnost. Otuda je filozofija medija mišljenje o mišljenju koje problematizuje celokupunu medijsku sferu, uključujući tu i različite teorije o medijima. I konačno, filozofija medija, koja je, svakako, više od estetike medija, pošto ima i svoju epistemološku, ontološku, etičku i druge aspekte izučavanja, ponajviše je utemeljena na kritici medija, ali i pozadini odakle mediji deluju, a to je svet kapitala. Ona je, dakle, jedna angažovana teorija, čije je polazište estetika, a ishod kritičko preispitivanje medijskim putem generisane sfere čulnosti.