WRITING MY NAME: ГРАФИТИ ПОКРЕТ У БЕОГРАДУ 1984 – 2003 И ПРИЧА О ГРАФИТИ ЏЕМОВИМА 2006 – 2013

/in /by

Аутор се фокусирао на почетке и историју графити покрета у
Београду. Због недостатка литературе, било је неопходно снимити интервјуе
са неколицином активних цртача да би се ова историја уопште и написала,
излистали главни учесници на сцени, разумеле технике, стилови и значење,
представиле локације и генерално развој саме сцене. Новобеоградски Блок 45
се традиционално узима као почетна тачка графити покрета и једна од првих
градских „мека”; узимају се у обзир и друге локације које су активиране ширењем
графити културе по граду, формирање многих екипа/круова (crews), сарадња
између самих графитера. Након почетних корака и малобројних примера
током средине осамдесетих, графити покрет добија ветар у леђа од средине
деведесетих када је формирана стабилнија и континуирана сцена. Краткотрајна
пауза у раду многих дотадашњих графитера настала је 2003, а дотад је сцена
сазрела, произвела неколико генерација графитера и добила значајну медијску
пажњу. Томе су такође допринели организација неколико графити џемова од
1999. и постепено укључивање графита у званични уметнички свет. У другом
делу чланка аутор пише о графити џемовима (graffiti jams), фестивалским
окупљањима од велике важности за развој, зрелост и видљивост графити
сцене, као и приликама за умрежавање графитера и нову продукцију. Џемови
имају потенцијал да инспиришу младе и нове графитере и дају им могућност
да виде и упознају старије, активне и релевантне графитере на сцени на једном
месту. Аутор је учествовао у организацији бројних фестивала између 2006. и
2013. године, укључујући Sabotaz Jam, џемове на фестивалу БЕЛЕФ и Сусрет
стилова (Meeting of Styles). Представљен је кратак преглед џемова, њихова
организациона позадина и значај за београдски (и српски) графити покрет.

ИСТОРИЈСКA РАСПРАВА О ПОЈАВИ И РАЗВОЈУ ГРАФИТА У БЕОГРАДУ ОД 1996. ДО 2005. ГОДИНЕ

/in /by

У овом тексту, који је скраћена верзија мастер рада одбрањеног на Kатедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду 2005, фокусирали смо се на културу графита. Ова култура појавила се у Београду средином деведесетих година прошлог века и отада се развијала кроз успоне и падове. У раду је представљен најзначајнији формативни период локалног графити покрета. Подаци су прикупљани из интервјуа са локалним цртачима и кроз укључивање у београдску графити сцену. Тако је истраживање, започето из позиције историје уметности и анализе визуелних одлика графити културе, постало етнолошко истраживање савременог града и супкултурног уметничког покрета. Резултати су показали да на београдској графити сцени постоје значајне разлике у односу на сцене других великих градова. Ове разлике последица су социјалног, политичког и економског контекста у Србији крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година.

Увод

/in /by

ПОВРАТАК СРПСКОМ БОГОСЛОВЉУ

/in /by

ПОВРАТАК СРПСКОМ БОГОСЛОВЉУ
ДАРКО РИСТОВ ЂОГО, ЗАВЈЕТ И ПОРИЦАЊЕ: СРПСКО БОГОСЛОВЉЕ ИЛИ МЕГАЛОПОЛИС, БЕОГРАД: CATENA MUNDI, 2023.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: НОВИ ХОРИЗОНТИ

/in , /by

Дигиталне технологије заузимају све већи простор у окружењу у коме човек функционише, док посебну пажњу и интересовање изазива постојање и примена вештачке интелигенције у свим сферама егзистирања и пословања. У раду ћемо се бавити утицајем вештачке интелигенције. Анализирајући постојећу литературу и релевантне студије случаја, рад истиче како вештачка
интелигенција може променити начин на који млади људи уче, пружајући персонализоване садржаје и аутоматизујући рутинске задатке. У истраживању је упозорено на потенцијалне ризике, као што су дигитална подела и етичка питања везана за пристрасност алгоритма. Закључује да је неопходно пажљиво размотрити како интегрисати вештачку интелигенцију да би се максимизирале њене предности, а минимизирали недостаци. Преиспитивана је подложност друштва технолошком напретку, као и у којој мери технолошка револуција трансформише епистемолошке принципе, а све са циљем анализе улоге вештачке интелигенције али и утицаја вештачке интелигенције на децу и младе. Као најбројнији корисници савремених технологија у старосној доби када је
стицање знања и учење од највеће важности за развој индивидуе, очекује се да ће све већа примена ВИ трансформисати моделе понашања, учења и уопште развоја будућих генерација.

БИБЛИЈСКИ МОТИВИ У ФИЛМУ ТЕРЕНСА МАЛИКА СКРИВЕНИ ЖИВОТ (2019)

/in , /by

Радом се истражују начини на који се амерички редитељ Теренс Малик користи библијским мотивима у свом филму Скривени живот (2019). У циљу припреме терена за обављање овог задатака, у првом делу рада се приказују подаци о животу и делу Франца Јегерштетера (1907−1943) који чине историјску основу филма и скицира се историја редитељевог односа према употреби
библијских мотива. У другом делу рада анализира се Маликов допринос тумачењу Јегерштетеровог лика и дела. Радом се показује да се иконични и хагиографски карактер Скривеног живота темељи на перформативној актуализацији мотива о страдању Исуса Христа, у сарадњи са којим учествују други значајни мотиви, попут едемског и мотива љубави. Истраживањем се такође показује
да се библијски мотиви у стваралаштву Теренса Малика, укључујући Скривени живот, не могу одвојити од редитељевих филозофских погледа, него да заједно са њима учествују у креирању јединственог уметничког метода којим Малик исписује нове странице у историји библијске и хајдегеровске кинематографије.

УМЕТНОСТ КАО ПРОСТОР ЗА КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

/in , /by

Основна теза овог рада је да је уметност оквир за реонтологизацију фиксираних и тотализујућих поларитета, као што су људско биће/природа, људски/нељудски фактор, биолошко/технолошко, идентитет/флуидност итд. У намери да подржимо ову тезу истражићемо рад словеначке уметнице Маје Смрекар, посредством расправе ставова француских филозофа Жила Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Felix Guattari). Анализирали смо како рад „Хибридна породица“(Hybrid Family) Маје Смрекар провоцира мишљење у оквиру идентитета, као и то, како се појам постајање (Делез и Гатари), манифестује у трансгресивним и ексцесним радовима Маје Смрекар. Филозофски концепти постајање-женом и постајање-животињом француских филозоф
Делеза и Гатарија сагледани су као адекватан теоријски апарат за подршку тезе. Један од циљева био је да укажемо на значај трансдисциплинарног сагледавања проблема и постављања питања, која је тешко поставити у оквиру дисциплинарних истраживања. Истраживачке методе примењиване у овом раду су компаративна анализа текстова, синтеза, опсервација, генерализација и аналогија.

НОРМАТИВНИ ОКВИР ЗА БЕЗБЕДНУ УПОТРЕБУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈИМА

/in /by

Наарастајуће присуство вештачке интелигенције у свим аспектима савремених пракси све чешће иницира дискусије о безбедности и заштити људских права. Различитим нормативима (уредбама, смерницама, стратегијама, законима) прописују се начела одговорне и безбедне употребе вештачке интелигенције. На овом плану, земље Европске уније већ имају конкретне резултате. Србија, иако још увек није члан Европске уније, међу првима је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције (2020−2025) која je развојни, плански документ и прати регулаторни оквир Уније. Предмет овог рада је компаративна анализа норматива Европске уније, обавезујућих за све чланице и за Републику Србију, са циљем да се унапреде домаћа решења у погледу безбедне употребе вештачке интелигенције у медијима. Израда Закона о вештачкој интелигенцији у Републици Србији којим би се дефинисала правила и одговорности у случају злоупотреба, неопходан је корак за уређену и безбедну употребу вештачке интелигенције. Успостављањем јасних и обавезујућих правила употребе вештачке интелигенције у медијском сектору могуће је решити забринутост медија и медијских радника и безбедити међусобно поверење креатора и корисника медијских садржаја.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО АРБИТАР УКУСА

/in /by

Са растом популарности вештачке интелигенције, алгоритама и система препорука на различитим онлајн платформама, корисници су све више изложени кустосираном садржају прилагођеном њиховим забележеним изборима и понашању. У овом тексту истражује се улога вештачке интелигенције као својеврсног арбитра који утиче на избор садржаја из домена културе корисника на интернету. Истовремено, предмет рада је и начин на који алгоритми вештачке интелигенције, дизајнирани да разумеју и предвиде
избори корисника, активно обликују обрасце потрошње садржаја као што су музика, књижевност, филмови… Друштвено-историјском и анализом постојећих истраживања о односу вештачке интелигенције, културне потрошње и дигиталних медија, биће испитани механизми путем којих вештачка интелигенција посредује у приступу корисника садржајима и да ли притом доприноси формирању дигиталних „ехо комора“, одржавању културне хомогености или разноликости. Ослањајући се на интердисциплинарне перспективе студија медија, социологије културе и информационих технологија, овај рад пружа увид у сложену интеракцију између технологије вештачке интелигенције и културне производње, потрошње и формирања идентитета у дигиталном добу са циљем
промишљања друштвених и етичких последица кустосирања културних садржаја вођених вештачком интелигенцијом.

МОРАЛНА ПАНИКА У ДИСКУРСУ О ВИ

/in /by

У овом раду анализира се појава моралне панике у контексту вештачке интелигенције, с обзиром на доминантне струје мишљења и њихове вредносно-идејне разлике, али и грешке у сагледавању развоја вештачке интелигенције. Aнализиран је појавни облик вештачке интелигенције као фактора утицаја при настанку моралне панике. Циљ нам је био анализирање ’ефикасности’
моралне панике као методе борбе против коришћења ВИ (за коју се претпоставља да води ка фаталним последицама) у изазовним околностима у глобалном, дигиталном окружењу, када је предмет панике – коришћење и развој ВИ, такође глобални, дигитални феномен. Уз анализу главних елемената и разлога неефикасности моралне панике као методе борбе за позитивне промене, нудимо
предлоге адаптивног решења, која би моралну панику могла да претвори у конструктивно средство, усмеравајући глобалну популацију ка суштини проблема – недостатку етичког дизајна и дигиталне писмености, те вршењу притиска на релевантне актере из јавног, приватног и цивилног сектора који би морали да понуде сет адекватних смерница за даљи развој ове и сродних технологија.