МОДЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЈУНАКА – СЛУЧАЈ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА

/in /by

Бугарски хајдук, потоњи византијски деспот и севастократор, епски
војвода Момчило, фигура је која је оставила великог трага на јужнословенско епско
певање, између осталог, и као фиктивни ујак Марка Краљевића. Једна је од ретких
личности која је остала у фолклорном памћењу преко шест векова. Биографски еле-
менти детерминисали су потоње певање о овом јунаку (висок као минаре; смрт
на капијама затвореног града), а кључни детаљи успостављене епске биографије
несумњиво су одређивaли спектар Момчилових домена и његово даље фигурирање у
епским обрасцима, углавном на простору Бугарске.

PERSIAN HEROES OR TIMURID PRINCES: THE CASE OF AN ILLUSTRATED MANUSCRIPT OF THE TABAQAT-I NASIRI

/in /by

The paper deals with a particular illustrated manuscript of the Tabaqat-i Nasiri
in which scenes of Persian heroes are also depicted and illuminated. Analyzing this
manuscript, but also the codicological tradition of the Prince Baysunghur era and various
other manuscripts, the author raises the question whether in reality the author of these
illustrations had in mind Persian princes when he depicted characters of epic heroes.

ЈАМАТО ТАКЕРУ − ЈАПАНСКИ ЈУНАК ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

/in /by

Јамато Такеру је један од најпознатијих јапанских јунака. Његово пажљи-
во одабрано име повезује га с државом Јамато, претечом данашњег Јапана. Најста-
рије варијанте мита о овом ратнику откривамо у првим историјским хроникама
(VIII век). Додајући одређене елементе заједничкој основи и комбинујући их у складу
са сопственим наративним тежњама, ове хронике су дале препознатљиве варијан-
те мита о Јамату Такеруу. Те варијанте су носиле јасан одраз одређене идеологије,
а у наредним периодима ће извршити знатан утицај на дела сродне садржине. За-
једничко им је што су на подвиге Јамата Такеруа гледале као на кључну историјску
прекретницу, наглашавајући у којој мери је он, у то полуисторијско време почета-
ка националне консолидације, допринео увећању територије под царском влашћу
и учвршћивању ауторитета Јамато двора. Надаље су стваране нове варијанте
мита о овом јунаку, и то од пажљиво бираних епизода из старих хроника, допуње-
них сегментима из других текстова, како би што боље одговарале намени тог новог
записа.

УВОД

/in /by

НАУЧНИЦИ И КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СРБИЈЕ

/in /by

На основу истраживања (Упитник Научници и културна (научна) дипломатија Србије, спроведен међу запосленима у истраживачким, научним и наставним
звањима на факултетима и институтима у Републици Србији од 1. до 15. новембра 2021. године), анализе доступних докуманата Министарства просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије, као и литературе, у раду се анализира место
и улога научника у културној, односно научној дипломатији Србије. Уз подсећање на
историјски значај научника у политичком и друштвеном развоју Србије још од почетака изградње модерне српске државности, наглашава се место научника у друштву
и анализирају се могућности да се примене добри примери у садашњости. На основу
података о учешћу српских научника у међународним пројектима и умрежавању с
научницима у Европи и свету, рад ће пружити препоруке за бољу употребу ових веза
у (ре)позиционирању Србије у билатералним и мултилатералним односима. Рад
презентује актуелни став научника у Србији о потреби и значају културне (научне)
дипломатије, при чему одговара и на питања: колико је њих учествовало у акцијама културно-дипломатског карактера, да ли себе доживљавају као актере културне
дипломатије и на које начине се може организовати културна дипломатија Србије?
На крају, поред анализе могућности и домета ангажовања научника у циљу промоције Србије и њених интереса у међународним односима, овај рад даје и конкретне
препоруке за оснаживање и развој културне дипломатије Србије.

ПРОБЛЕМ МЕЂУОДНОСА КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ И НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ПОЉУ МУЗИКЕ: ИСКУСТВА ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО МОГУЋИ ОРИЈЕНТИР

/in /by

У раду ћемо детаљно размотрити дискрепанцу између две појаве: опадања развоја хорског аматеризма започетог половином педесетих година протеклог
столећа и истовременог успона ове праксе у културној дипломатији социјалистичке
Југославије. На основу, с једне стране, увида у различите фазе кроз које је хорски
аматеризам пролазио у првим деценијама након Другог светског рата, заједно са
интервенцијама креатора југословенске културне политике у правцу његове ревитализације и експанзије, као и с друге стране, на јачање његове улоге и престижа у
билатерним културним разменама у овом периоду, покушаћемо да укажемо на то:
1. колико је важна повезаност културне дипломатије и националне културне политике и да одговоримо на питање: 2. да ли је фокусирање на развој различитих области у музици у националним оквирима плодотворно и за културну дипломатију

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НЕСВРСТАНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ОДБЛЕСАК ЗАБОРАВЉЕНОГ НАСЛЕЂА

/in /by

У раду се укратко представља историја културне дипломатије несврстане Југославије у односу на Глобални Југ. Посебна пажња посвећена је сарадњи Југославије и афричких земаља и то на пољу: музелогије, књижевности, фестивала,
гостовања уметника и интелектуалаца, организованих изложби и стварања институција за сарадњу. Истакнуте су главне институције и облици сарадње. Рад садржи и преглед и интерпретације несврстаног наслеђа поводом шездесете годишњице Београдске конференције несврстаних земаља, посебно приказ двеју најважнијих
изложби организованих тим поводом – Музеја афричке уметности Несврстани свет
и Музеја Југославије Прометеји новог века. Посебно су обрађене и могућности културне дипломатије данас, а које узимају у обзир неке скорије примере сарадње из
земље и региона.

КЊИЖЕВНОСТ И ДИПЛОМАТИЈА: ПОУКЕ ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

/in /by

У социјалистичкој Југославији су дипломатија и књижевност често деловале заједно у циљу промоције југословенске културе у свету или заштите спољнополитичких
интереса. У овом раду смо описали неке од важнијих примера: борба
да Иво Андрић добије Нобелову награду, инсистирање на постојању посебне македонске нације, културе и језика у спору са Бугарском и настојање да се несврстана
спољна политика искористи за јачање књижевних веза с несврстаним земљама.

ДЕЛАТНОСТ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СЛУЖБИ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

/in /by

У оквирима богате и разноврсне делатности музеја која подразумева
изложбене, издавачке, едукативне и конзерваторско-рестаураторске активности
посебно место имају програми међународне сарадње који, уколико су добро осмишљени, могу имати важну улогу у систему културне дипломатије сваке земље. У
процесу трансформације од традиционалног ка модерном музеју 21. века Галерија
Матице српске важан део својих активности усмерила је ка међународној сарадњи
и самим тим и културној дипломатији. Те активности реализују се кроз прихватање изложби установа из иностранства, гостовања изложби Галерије Матице
српске у европским музејима, приређивање заједничких изложби с музејима у региону, сарадњу са страним културним центрима и протоколарне посете. Кроз добро
осмишљене теме и програме који промовишу националну уметност, везе с другим
културама и културу других народа, делатност музеја – изложбе и публикације,
могу постати важно оруђе бољих међународних односа и темељ активне сарадње
међу музејским установама на широком простору Европе.

КОМПОЗИТНА СЛИКА ДРЖАВЕ: УЛОГА КОЛЕКЦИЈА И КОЛЕКЦИОНАРСТВА У КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ

/in /by

Већ у доба касне ренесансе, а посебно у време барока, израња један нови
комплексни вид идентитета који, у складу с друштвеним нормама и очекивањима,
ствара и обликује сама индивидуа. Слика коју приказујемо и остављамо свету није
неминовно био само сликани или вајани лик, наручивање архитектонског дела или
писање мемоара, то је могао да буде и вишеструки приказ сопства какав су пружале
раскошне библиотеке и први кабинети реткости. Истовремено с развојем идеје о
колекцији као огледалу индивидуе, развијао се и паралелни концепт где је збирка прерастала међе индивидуалног и постепено настајала симболичка слика колективног
идентитета држава тога доба. Улога колекција у грађењу алегоризоване слике државе и њено место у културној дипломатији биће идеја водиља овога текста. Али
да би се на прави начин схватило како једна колекција постаје огледало државног
идентитета мора се овај механизам прво објаснити на личном, па тек потом на
колективном плану.