ЛОКАЛНА ИСТОРИЈА ДИГИТАЛНИХ ИГАРА: ПРВИ КОРАЦИ У СРЕЋНИ, НОВИ, ДИГИТАЛНИ СВЕТ

/in /by

У раду се реконструише историја дигиталних/рачунарских игара у Срби-
ји и (тадашњој) Југославији, у периоду осамдесетих година 20. века. Историје ди-
гиталних игара су углавном писане на основу историје индустрије у САД и, нешто
касније, Јапану и у великој мери занемарују локалне историје, које се – бар на својим
почецима и нарочито на периферији – веома разликују од глобалног развоја. Због
тога је било важно да се реконструише домаћа прича, пре него што потпуно потоне
у заборав. Она обухвата како саме игре тако и рачунаре на којима су се оне играле и
медије у којима су промовисане.

Увод

/in /by

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ ДРУШТВЕНЕ КРИТИКЕ: СЛУЧАЈ EUTOPIA

/in /by

Циљ рада је да покаже да популарна култура може имати улогу друштве-
не критике, промишљајући идеје албума Eutopia, музичког састава Massive Attack.
Упркос проблемима дефинисања популарне културе и њене идеологизације, рад ће
покушати да покаже да популарна култура представља погодно и делотворно сред-
ство друштвене критике. Током пандемије COVID-19 2020. године, на интернету
је објављен концептуални албум Eutopia, с пропратним излагањима о проблемима
данашњице. Пандемијска ситуација је учинила да се на драматичан начин испоље
глобални проблеми који представљају егзистенцијалну претњу за читаво човечан-
ство, те Eutopia излаже решења горућих проблема, предлажући универзални основ-
ни доходак, елиминацију пореских рајева и општу ангажованост како бисмо избегли
климатско ванредно стање. Надахнута Моровом Утопијом, Eutopia представља
реалистичну утопијску визију која треба да подстакне целокупну јавност на про-
мишљање и ангажованост у потрази за бољим и праведнијим друштвом. У том
погледу, Eutopia представља дело савремене популарне културе које је у функцији
друштвене критике, утемељено на хуманистичком подухвату побољшања чове-
чанства.

ДИГИТАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У ПЕРИОДУ ОБУСТАВЕ КОНЦЕРТНИХ АКТИВНОСТИ

/in /by

У периоду обуставе концертних активности услед пандемије COVID-19,
Београдска филхармонија је целокупну активност пренела у онлајн-сферу (март−јул
2020. године) са циљем да задржи своју публику и да интегрисаном комуникацијом,
користећи све дигиталне канале, створи прилику за интеракцију с новом публиком.
Истраживање нуди пресек нових пракси на примеру филхармонијских оркестара у
периоду који је променио дотадашње парадигме музичког извођаштва и слушалачког
искуства, уз напуштање концепта публике као колективног и материјалног и
прелазак на дискурзивно сагледавање публике као виртуелног тела. Студија случаја
има у фокусу анализу стратегије презентације Београдске филхармоније с циљем да
утврди допринос нових искустава, чије комбиновање с традиционалним начином
слушања музике у концертној дворани, може резултирати дугорочним развојем пу-
блике, односа с јавношћу и унапређењем презентације музичког извођаштва.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ГОЛУБЊАЧА”: ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ЗАБРАНЕ И УНУТАРПАРТИЈСКИ СПОРОВИ 1982/1983.1

/in /by

У чланку су анализирани политичка позадина одлуке о скидању предста-
ве Голубњача с репертоара Српског народног позоришта у Новом Саду 1982, реагова-
ња у јавности на ту одлуку и различити ставови покрајинских власти Војводине и
републичких власти Србије тим поводом. Представа је забрањена одлуком Градског
комитета Савеза комуниста Новог Сада под оптужбом за српски национализам,
али је њено извођење настављено у Београду, уз благонаклон став републичких по-
литичара и подршку великог дела српске и југословенске јавности. Циљ рада је да
допринесе истраживању односа комунистичких власти према појавама у јавном
животу које су означаване за идеолошки и политички непожељне у Југославији после
смрти Јосипа Броза. Истраживање је највећим делом засновано на до сада некори-
шћеним архивским изворима.

СЕЋАЊА КАШУПСКОГ „ГБУРА” (СЕЉАКА) Б. ЈАЖЏЕВСКОГ КАО ЕПСКИ ОБЛИК СЕЋАЊА И ДОКУМЕНТ ВРЕМЕНА: Мемоарска проза Б. Јажџевског на мапи кашупске књижевности

/in /by

Предмет рада Сећања кашупског „гбура” Болеслава Јажџевског је мемо-
арска епска проза и документ који сведочи о времену, тј. наративна мемоарска
форма која се бави ауторовим сећањима. Та сећања се састоје од три тома која
се односе на различите периоде историјске реалности. Први том обухвата период
1921–1943, други – период када је аутор примљен у редове Вермахта, док се трећи
том односи на послератну реалност у Померанији и Кашубији, по завршетку Другог
светског рата и успостављању новог система у послератној Пољској. Овај рад се
већином заснива на првом тому Сећања кашупског гбура и наративним стратеги-
јама коришћеним током бележења историјских, друштвених, културних и верских
дешавања. Б. Јажџевски пре свега се ослања на категорију сећања, захваљујући којој
његова прича о свету носи значајну тежину аутентичности. У првом делу мог ис-
траживања, смештам аутобиографски рад Јажџевског на мапу кашубијске култу-
ре, уз посебан осврт на писце као што су Александeр Мајаковски, Јан Карновски
или Ана Лајминг. У другом делу, међутим, рад је усредсређен на категорију сећања и
с њом повезане стратегије нарације, што значи да се ова проза ваља читати као
траг о једном времену и као историјски документ. Рад је дубоко укорењен у реал-
ности живота Кашубије и Помераније у периоду између два светска рата и првим
годинама немачке окупације у Другом светском рату, као и послератној реалности.

АНТИЧКИ И СРПСКИ ЈУНАЦИ У СРПСКИМ УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ У XIX ВЕКУ

/in /by

Уџбеници историје на српском језику који су се користили у српским
школама током XIX века имали су специфичну форму и намену. Форма уџбеника
је различита од данашњих уџбеника, али по наслову, садржају или уводу уџбеника
можемо уочити да се користио у наставном процесу. Такође, њихов садржај је ра-
зличит од савремених уџбеника и наставне јединице су биле прилагођене тадашњој
политичкој ситуацији у којој се налазио српски народ. Важно место у наставним
јединицама тих уџбеника имали су антички и српски јунаци и у овом раду ћемо
приказати примерe који показују колике су сличности и разлике међу тим јунацима
и каква је била њихова улога у образовању и васпитању српске омладине током XIX
века.

СЕЊСКИ УСКОЦИ: ЗБИЉА И УСМЕНОПОЕТСКА ФИКЦИЈА

/in /by

Сењски ускоци деловали су од 1537. до 1617. године, ратујући као плаћени
војници или добровољци на страни Аустријске монархије, али идући и у походе на
своју руку. Насупрот релативно кратком периоду од осам деценија свог историјског
постојања, Сењани у усменој епици опстају на врло широком балканском простору
и у дугом трајању. У раду се интерпретирају неке песме о сењским ускоцима са ста-
новишта њиховог анахроног поља, значења и естетске вредности.

СИБИЊАНИН ЈАНКО И КОСОВО – ИСТОРИЈА, ТРАДИЦИЈА И ЛЕГЕНДА

/in /by

Јанош Хуњади, регент Угарске и један од најзначајнијих војсковођа у борби
против Турака, био је вишеструко везан за простор Косова и Метохије. Добро је по-
знато да је предводио војску у тзв. Другој косовској бици 1448. године. Он је постао
с временом не само мађарски национални јунак већ је, под именом Сибињанин Јанко,
ушао и у српску епску народну традицију. Рад ће настојати да осветли обе стране
његове личности, односно историјску и епску биографију. Најпре ће бити изнете
историјске чињенице у вези с Другом косовском битком из 1448. године, а затим ће
бити размотрена и народна традиција – епске песме и предања која се односе на ову
битку и Сибињанина Јанка. Осим тога, просопографски ће бити анализиране још
неке угарске историјске личности, које су ушле у народну епику. Поред основних био-
графских историјских података, биће дат и кратак модел њихове епске биографије.

АЛ᾽ ЕТО ТИ ЉУТИЦЕ БОГДАНА. Историја и традиција у тумачењима једне биографије

/in /by

Међу песмама из Вукових старијих епских времена Љутица Богдан је нај-
познатији као противник Краљевића Марка. Иако његову поетску биографију чини
више лирско-епских обрада интернационалних мотива, старије генерације проуча-
валаца српског усменог песништва настојале су да препознају историјску подлогу
из које се зачињу певања и казивања о Љутици. Након осврта на такве приступе
у српској фолклористици, овом приликом је размотрена грађа (старији и Вукови
записи, корпус штампан током XIX века). Указано је на слојевитост српске тради-
ције и типове карактеризација, повезане са жанровским законитостима.