Натраг на претрагу

Резултати претраге

2032
134 / 2012 - Милијана Ђерић

РЕЦЕПЦИЈА БИОЕТИКЕ У СРБИЈИ

Циљ овог рада је да упозна читаоца са заступљеношћу и развојем биоетике у Србији. Најпре се у уводу анализира сам појам ‘биоетика’ и читалац се укратко упознаје са путем њеног дисциплинарног утемељења. Како би се пружила што целовитија слика актуелног стања биоетике у Србији, њена рецепција се посматра са два главна становишта: становишта биоетичке едукације и становишта правне регулације и институционализације биоетике. Притом се скреће пажња на одређене пропусте у приступу биоетичкој проблематици и, са посебним освртом на питање клонирања и еутаназије, указује се на моменте који би требали допринети њеној потпуној научној и институционалној афирмацији.

2033
124 / 2009 - Добривоје Станојевић

РЕТОРИКА И ЕКРАН

У раду су проблематизовани нови аспекти реторике и екранске културе. Реч је о честој и посебној трговини речима. Духовност и истинска духовитост постају све удаљенији од екрана. Постепено настаје нарочити реторички нарцизам. Гледаоци су збуњени еристичким лукавствима и реторичким маниризмом. Ипак, стварају се и нови облици непосредности којим се условљава појава хибридних жанрова.

2039
127 / 2010 - Јелена Михајлов

РЕГИОНАЛНА КУЛТУРНА САРАДЊА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Идеја за овај рад потекла је од све израженијег обнављања различитих облика сарадње у региону југоисточне Европе, посебно у оквиру европских интеграција. У раду се анализира културна сарадња између земаља југоисточне Европе, а акценат се ставља на анализу културне повезаности и сарадње у оквиру земаља бивше Југославије. Циљ рада је да анализира механизме успостављања сарадње у овом региону, који представља специфичну културну целину у оквиру Европе, укаже на то да ли се и у којој мери сарадња у региону разликује у односу на сарадњу са државама ван региона, односно да покаже у чему се састоји специфичност веза које се успостављају у оквиру назначеног региона. Термин југоисточна Европа се у овом раду не употребљава у строго географском смислу, иако се приближно поклапа са географском територијом југоисточне Европе, већ се односи на државе које су изабране на основу успостављених културних веза чиме се формира културно релативно дефинисан, препознатљив регион, па је од пресудног значаја за избор била специфичност културне сарадње. Осим тога, у раду се анализира у којој мери се може говорити о постојању заједничког културног идентитета у овом региону.