Arhiva

Od kraja tridesetih godina 20. veka kada se formalno pojavljuje superherojski strip, pa do najnovijih filmskih i televizijskih interpretacija, uviđamo izuzetan uticaj likova i simbola, od kojih je najpoznatiji i svakako najprepoznatljiviji Supermen sa svojim upadljivim nadljudskim moćima. Ovim radom smo želeli da osvetlimo religijsku imaginaciju različitih autora koja pruža osnov za pokušaj rekonstrukcije onog što bismo nazvali duhovnom pozadinom najpoznatijeg lika svetskog stripa. Pružajući saznanja o istoriji, mitologiji, a pogotovu o religiji planete Kripton, usudili smo se da raoizam analiziramo kao drevnu religiju, sa svojim kulturološkim, teološkim, organizacijskim i obrednim osobenostima.

Susret hrišćanstva i helenske kulture podrazumevao je inkulturaciju – proces u kom hrišćanstvo postaje prirodni deo kulture i istovremeno je preobražava. Rezultati prvobitne inkulturacije, tj. vizantijska i latinska hrišćanska kultura, propovedani su zajedno sa Jevanđeljem svim narodima koji su se, makar iz evropske perspektive, nalazili na nižem stupnju kulturnog razvoja. Ova misionarska strategija, međutim, nije urodila plodom u istočnoazijskim misijama, naročito u Japanu i Kini. Nametanje evropske
hrišćanske kulture narodima koji su već imali bogatu kulturnu tradiciju proizvelo je krizu identiteta među obraćenicima koja traje do danas. Endo Šusaku je bio japanski hrišćanin i pisac koji je u svojim delima opisivao kako opšte trvenje hrišćanstva i japanske kulture, tako i svoju unutrašnju borbu između odanosti stranoj religiji i domaćoj kulturi. U radu će biti opisan
Endoov lični doživljaj ovog sukoba, a potom će biti ispitani načini na koje je Endo pokušao da ga razreši.

Ivan V. Lalić, pesnik koji je obeležio poslednje decenije 20. veka, spada u red izrazito religijskih pesnika neosimbolističkog pravca. U postojećim kritikama biblijski podtekst njegove poezije je primećen, ali nekim momen tima nije data dovoljna pažnja. I dok je motiv Blagovesti veoma uočljiv i tretiran u kritikama, nekim drugim teofanijskim aspektima je posvećeno malo ili nimalo pažnje, iako upravo oni predstavljaju kontekst za pravilno razumevanje Lalićevog shvatanja Blagovesti. To su starozavetne scene, i to pre svega one koje su povezane sa praocem Avramom, Jakovom, Mojsejem i trojicom mladića u ognjenoj peći. Autor članka se posvećuje ovim scenama, dovodeći ih u vezu sa Lalićevim razumevanjem Blagovesti kao svojevrsnom tačkom razrešenja kosmičkih, istorijskih i ličnih previranja.