Predmet rada Sećanja kašupskog „gbura” Boleslava Jaždževskog je memo-
arska epska proza i dokument koji svedoči o vremenu, tj. narativna memoarska
forma koja se bavi autorovim sećanjima. Ta sećanja se sastoje od tri toma koja
se odnose na različite periode istorijske realnosti. Prvi tom obuhvata period
1921–1943, drugi – period kada je autor primljen u redove Vermahta, dok se treći
tom odnosi na posleratnu realnost u Pomeraniji i Kašubiji, po završetku Drugog
svetskog rata i uspostavljanju novog sistema u posleratnoj Poljskoj. Ovaj rad se
većinom zasniva na prvom tomu Sećanja kašupskog gbura i narativnim strategi-
jama korišćenim tokom beleženja istorijskih, društvenih, kulturnih i verskih
dešavanja. B. Jaždževski pre svega se oslanja na kategoriju sećanja, zahvaljujući kojoj
njegova priča o svetu nosi značajnu težinu autentičnosti. U prvom delu mog is-
traživanja, smeštam autobiografski rad Jaždževskog na mapu kašubijske kultu-
re, uz poseban osvrt na pisce kao što su Aleksander Majakovski, Jan Karnovski
ili Ana Lajming. U drugom delu, međutim, rad je usredsređen na kategoriju sećanja i
s njom povezane strategije naracije, što znači da se ova proza valja čitati kao
trag o jednom vremenu i kao istorijski dokument. Rad je duboko ukorenjen u real-
nosti života Kašubije i Pomeranije u periodu između dva svetska rata i prvim
godinama nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, kao i posleratnoj realnosti.
